Medojević je nedavno izneo oštre kritike na račun trenutne vlasti u Crnoj Gori, ukazujući na to da se, prema njegovom mišljenju, ništa suštinski nije promenilo od vremena kada je Demokratska partija socijalista (DPS) bila na vlasti. On smatra da su zloćudni obrasci korupcije i kriminala i dalje prisutni, a da se situacija zapravo nije poboljšala, već ostaje slična.
U svojoj poruci na društvenoj mreži Iks, Medojević je istakao da su „stvarni šefovi DPS kartela“ još uvek na slobodi, što prema njemu omogućava nastavak ozbiljnih kriminalnih aktivnosti, uključujući šverc kokaina i pranje novca. Ove tvrdnje su dodatno pojačane njegovim naglašavanjem uticaja koji političke stranke imaju na pravosudne institucije, uključujući tužilaštvo i sudove. Takođe je ukazao na postojanje obračuna između različitih klanova, što dodatno destabilizuje situaciju u zemlji.
Medojević je citirao da „vlast još ne ubija, ali do kad, videćemo“, što može biti interpretirano kao upozorenje na moguće eskalacije nasilja i kriminala ako se trenutna situacija ne promeni. Njegova izjava implicira da je trenutna vlast samo nastavak prethodne, bez obzira na promenjene ličnosti na vrhu, ističući da su suštinski problemi ostali isti.
Prema njegovim rečima, jedina razlika koju primećuje je ta što Milo Đukanović, vođa DPS-a, više ne odlazi na posao u zgradu Vlade, što, kako tvrdi, ne predstavlja stvarnu promenu u načinu vladanja. Ova izjava jasno ukazuje na to da Medojević smatra da su strukture moći i dalje iste, i da se samo imena na vrhu menjaju, dok se osnovni problemi ne rešavaju.
U kontekstu Crne Gore, pitanje korupcije i organizovanog kriminala postalo je ključno tema u političkom diskursu. Istraživanja su pokazala da su građani svesni problema i da traže odgovore i rešenja. Medojević, kao lider Pokreta za promene, poziva na hitne reforme i procesuiranje odgovornih za kriminalne radnje, kako bi se prekinuo začarani krug korupcije.
U poslednjih nekoliko godina, Crna Gora se suočava sa brojnim izazovima, uključujući i političke tenzije koje su proizašle iz promene vlasti. Iako su se mnogi nadali da će nova vlast doneti promene i smanjiti nivo korupcije, Medojević tvrdi da rezultati nisu onakvi kakvima su se nadali. Njegovo razočaranje može se videti kao refleksija šireg nezadovoljstva među građanima.
Medojević takođe naglašava potrebu za jačanjem pravosudnog sistema i nezavisnosti institucija kako bi se stvorili uslovi za borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala. On apeluje na građane da budu svesni situacije i da traže odgovornost od svojih izabranih predstavnika.
S obzirom na sve ove tvrdnje, važno je napomenuti da je situacija u Crnoj Gori kompleksna i da zahteva ozbiljno razmatranje i akciju. Medojevićeve reči mogu biti podstrek za dalju diskusiju o pravima i odgovornostima vlasti, kao i o očekivanjima građana od svojih lidera.
U tom smislu, njegov poziv na akciju može biti shvaćen kao poziv na buđenje svesti i angažovanje građana u borbi protiv korupcije i za bolje upravljanje. Da bi se postigle stvarne promene, neophodno je da se svi akteri, uključujući političke stranke, građanske organizacije i obične građane, udruže u borbi protiv nepravde i za izgradnju pravednijeg društva.
Na kraju, Medojevićeve izjave postavljaju važno pitanje o tome kako se može postići transparentnost i odgovornost u vlasti, i kako se može stvoriti bolje društvo za sve građane Crne Gore. Uloga građana u tom procesu je ključna, jer je samo zajedničkim delovanjem moguće ostvariti istinske promene.
