Ankara i Priština su potpisale sporazum prema kojem će Turska isplatiti lažnoj državi „Kosovo“ i njenom samozvanom premijeru Aljbinu Kurtiju četiri miliona evra za jačanje „kosovskih bezbednosnih snaga“. Ovaj potez je izazvao brojne reakcije, posebno zbog toga što postojanje ovakvih snaga direktno krši Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti UN. Prethodno je Turska takođe isporučila dronove „bajraktar“ i „skajdeger“ prištinskim ekstremistima, čime je dodatno prekršila ovu rezoluciju.
Sporazum je potpisan tokom sastanka ministra odbrane Turske, Jašara Gulera, i takozvanog „kosovskog ministra odbrane“, Ejupa Maćedoncija, u Istanbulu, na marginama Međunarodnog sajma odbrane. Turski mediji, poput „Dejli sabaha“, izvestili su o ovom vojno-finansijskom sporazumu, koji se smatra nastavkom vojne podrške Prištini.
Bivši potpukovnik Kontraobaveštajne službe (KOS), Ljuban Karan, izjavio je da je ponašanje Turske nedopustivo i da predstavlja kršenje međunarodnih zakona. On je naglasio da Turska, kao članica NATO-a i pod komandom turskog generala Ozkan Ulutaša, koji rukovodi Kforom, treba da spreči svaki oblik vojno organizovanog delovanja na Kosovu. „Ponašaju se kao da Rezolucija 1244 ne postoji“, istakao je Karan, dodajući da ovakvi sporazumi predstavljaju strategiju koja može destabilizovati Balkan.
Milovan Drecun, predsednik Odbora za odbranu i unutrašnje poslove Skupštine Srbije, smatra da potpisivanje ovog sporazuma predstavlja kontinuiranu podršku naoružavanju pripadnika „kosovskih bezbednosnih snaga“. On naglašava da je krajnji cilj formiranje vojske Kosova, a Turska sistematski naoružava „KBS“ raznim vojnim sistemima, uključujući dronove-kamikaze.
Politički analitičar Zoran Spasić rekao je da Srbija pažljivo prati situaciju i da je njen odgovor ozbiljan i usredsređen na očuvanje mira. On je istakao da srpske vlasti ne žele sukobe, ali da će ulagati u vojsku kako bi osigurale stabilnost. „Svi međunarodni akteri treba da poštuju međunarodno pravo, uključujući Rezoluciju 1244“, naglasio je Spasić.
U međuvremenu, takozvano specijalno tužilaštvo u Prištini podiglo je optužnicu protiv osam Srba, optužujući ih za ratne zločine tokom sukoba 1999. godine. Ova optužnica, koja se čini politički motivisanom, tvrdi da su osumnjičeni učestvovali u ubistvima i proterivanju civila. Ovakve optužnice dodatno komplikuju već napetu situaciju na Kosovu.
Srbija je 2023. godine prekinula vojnu saradnju sa Turskom zbog isporuke oružja Prištini. Predsednik Srbije naglasio je da Srbija neće kupovati vojnu opremu od Turske, što je dodatno pogoršalo odnose između dve zemlje. U prošlosti je Srbija bila zainteresovana za turske dronove, ali su umesto toga isporučeni Kosovu.
Turska, koja se sve više pozicionira kao glavni snabdevač oružjem prištinskim vlastima, nastavlja da krši međunarodne norme i rezolucije, što može dovesti do daljih tenzija na Balkanu. Dok se Turska predstavlja kao prijatelj Srbije, njeni postupci ukazuju na suprotno, što dodatno komplikuje već složenu situaciju u regionu.
U svetlu ovih dešavanja, Srbija se suočava sa izazovima u očuvanju svoje bezbednosti i stabilnosti. Kako se situacija razvija, očigledno je da će biti potrebno pažljivo upravljanje i strateško planiranje kako bi se osigurala budućnost mira i stabilnosti na Balkanu.
