U Briselu su objavljeni podaci koji otkrivaju da oko 25 odsto mladih Evropljana, starosti od 15 do 29 godina, istovremeno radi dok pohađa školu ili fakultet. Ovi podaci dolaze od Evrostata, evropske agencije za statistiku, koja prati različite aspekte radne snage i obrazovanja u zemljama članicama Evropske unije.
U 2024. godini, procenjuje se da je 71,4 odsto mladih bilo van radne snage, što ukazuje na to da su se fokusirali na obrazovanje. S druge strane, 3,2 odsto mladih je bilo nezaposleno, ali su se i dalje nalazili u formalnom obrazovanju. Ovi statistički podaci ukazuju na to da su mladi u Evropi u velikoj meri posvećeni obrazovanju, ali i na potrebu za dodatnim prihodima, što ih često navodi da traže poslove i tokom školovanja.
Među zemljama članicama EU, Holandija prednjači sa 74,3 odsto mladih koji istovremeno rade i studiraju. Danska i Nemačka takođe imaju visoke brojeve, sa 56,4 odsto, odnosno 45,8 odsto mladih koji su uključeni u radne aktivnosti dok se obrazuju. Ovi podaci ukazuju na različite pristupe obrazovanju i radu u različitim zemljama, gde su neki sistemi možda podržali integraciju rada i studiranja više od drugih.
Statistika pokazuje i da se mladi u različitim delovima Evrope suočavaju sa različitim izazovima kada je u pitanju usklađivanje radnih obaveza i školskih obaveza. U nekim zemljama, pristup obrazovanju i radnim mestima može biti lakši, dok su u drugim slučajevima mladi suočeni sa višim stepenom konkurencije na tržištu rada, što ih može primorati da se zaposle čak i tokom studija kako bi pokrili troškove života ili školovanja.
S obzirom na trenutne ekonomske uslove i inflaciju koja utiče na troškove života, mnogi mladi ljudi u Evropi biraju da rade kako bi obezbedili dodatne finansijske resurse. Ovo može imati dugoročne posledice na njihov akademski učinak, kao i na buduće karijere. U nekim slučajevima, radno iskustvo može biti korisno, dok u drugim može dovesti do stresa i smanjenja vremena potrebnog za pripremu ispita ili učenje.
Iako je rad tokom studiranja postao uobičajen, važno je napomenuti da ne bi trebalo da bude pravilo, već izuzetak. Obrazovanje bi trebalo da bude prioritet za mlade ljude, a radna iskustva bi trebala da dolaze kao dodatak obrazovanju, a ne kao prepreka. U tom smislu, mnoge zemlje rade na unapređenju svojih obrazovnih sistema kako bi omogućile studentima da se fokusiraju na učenje, dok istovremeno pružaju mogućnosti za sticanje radnog iskustva.
Osim toga, sve više se raspravlja o politikama koje bi mogle pomoći mladima da lakše kombinuju rad i školu. Moguće su različite inicijative, poput fleksibilnijih radnih sati, podrške poslodavaca koji zapošljavaju studente, kao i programa koji nude praktične obuke u vezi sa njihovim obrazovanjem.
Na kraju, važno je da se nastavi sa prikupljanjem podataka o ovom fenomenu, kako bi se bolje razumele potrebe mladih na tržištu rada i u obrazovnom sistemu. Samo kroz razumevanje ovih dinamika može se razviti strategija koja će podržati mlade ljude da uspešno balansiraju između obrazovanja i rada, čime će se doprineti njihovom ličnom i profesionalnom razvoju.
