U Republici Srpskoj sutra, 8. februara, biće održani ponovljeni prevremeni izbori za predsednika Srpske na 136 biračkih mesta u 17 gradova i opština. Prema informacijama RTRS-a, pravo glasa ima oko 85.000 birača.
Izbori će se održati na biračkim mestima u Prijedoru, Laktašima, Banjaluci, Doboju, Stanarima, Loparama, Ugljeviku, Osmacima, Zvorniku, Vlasenici, Bratuncu, Nevesinju, Gacku, Rudom, Bileći, Milićima i Brčkom. U Zvorniku će pravo glasa imati 35.533 birača, koji će glasati na 53 biračka mesta. U Doboju su izbori poništeni na 31 biračkom mestu, gde pravo glasa ima 17.562 birača, dok se u Laktašima izbori ponavljaju na 24 biračka mesta, sa 17.234 birača.
Prevremeni predsednički izbori u Republici Srpskoj održani su 23. novembra, a prema saopštenim, ali nepotvrđenim izbornim rezultatima CIK-a BiH, kandidat SNSD i stranaka vladajuće koalicije Siniša Karan imao je prednost od više od 9.500 glasova u odnosu na kandidata SDS i opozicije Branka Blanušu. Ana Trišić Babić je izabrana za vršioca dužnosti predsednice Republike Srpske.
Opozicione stranke su izrazile nezadovoljstvo ovim rezultatima i uložile prigovore o navodnim nepravilnostima na izborima. CIK BiH je prihvatio ove prigovore i odlučio da se ponove izbori na delu biračkih mesta. U međuvremenu, Branko Blanuša je izabran za predsednika SDS.
Prema prvobitnim rezultatima izbora, Siniša Karan je imao prednost od 9.577 glasova. Nakon što su isključeni glasovi sa spornih biračkih mesta, gde je Karan dobio 15.822 glasa više od Blanuše, došlo je do promene rezultata. Sada, prema novim podacima, Blanuša ima 6.245 glasova više od Karana, koji će na ponovljenim izborima imati zadatak da nadoknadi tu prednost.
Sprovođenje delimičnog ponavljanja prevremenih izbora nadgledaće više od četiri hiljade posmatrača. Kampanje nema, a prvi preliminarni rezultati se očekuju u nedelju do ponoći. Potvrđeni rezultati biće objavljeni u roku od sedam dana.
Prevremeni izbori u Republici Srpskoj su nametnuti nakon što je predsednik Milorad Dodik osuđen na godinu dana zatvora i šest godina zabrane političkog delovanja zbog „nepoštovanja odluka Kristijana Šmita“. Šmit, koji u Srpskoj nije priznat kao visoki predstavnik, nije dobio potvrdu Saveta bezbednosti UN, što je predviđeno Dejtonskim mirovnim sporazumom.
Ova godina će biti izborna u BiH, sa opštim izborima zakazanim za 2. oktobar. Očekuje se da će ponovljeni izbori u Republici Srpskoj imati značajan uticaj na političku scenu i odnos moći među strankama. Stranke će pratiti rezultate sa posebnim interesovanjem, s obzirom na to da će ovi izbori možda doneti promene u trenutnom političkom stanju.
Birači će sutra imati priliku da iskažu svoje stavove i izaberu svoj politički lider, a svi očigledni problemi i kontroverze oko sprovođenja izbora biće predmet analize i rasprava u narednim danima. U tom kontekstu, važno je napomenuti da će prosudbe o regularnosti procesa biti ključne za stabilnost i buduće političke interakcije unutar Republike Srpske i šire.
