Danski ministar spoljnih poslova Lars Loke Rasmusen istakao je tokom obraćanja na sednici Saveta bezbednosti UN, da susedi Rusije imaju razloga za zabrinutost, posebno nakon ratnih dešavanja u Ukrajini. On je naglasio da bi situacija mogla da se pogorša i da bi ti susedi mogli postati sledeća meta ruskih agresija. Rasmusen je posebno osudio nedavna kršenja vazdušnog prostora Estonije od strane Rusije, rekavši da je to ne samo nesmotreno, već i opasno, te da takvi incidenti predstavljaju ozbiljno kršenje suvereniteta i teritorijalnog integriteta Estonije.
Na sednici, sazvanoj po zahtevu Estonije, Rasmusen je izjavio da će danska podrška Estoniji ostati čvrsta, a da su ruske „eskalacije i provokacije“ usmerene na testiranje odlučnosti zemalja koje podupiru Ukrajinu. On je podvukao da Rusija očigledno smatra da može da deluje bez posledica u različitim regionima, uključujući Ukrajinu, Baltičko more i Crno more, kao i u celoj istočnoj Evropi.
Rasmusen je naglasio da Danska i njeni saveznici neće dopustiti da ih Rusija isprovocira, pozivajući Moskvu da se povuče i da odustane od agresivnih akcija. „Nećemo dozvoliti raspad evropske bezbednosne arhitekture“, rekao je on, jasno dajući do znanja da će se zemlje NATO-a suprotstaviti bilo kakvim pokušajima destabilizacije.
Estonski ministar spoljnih poslova je na sednici takođe istakao da ovakvi incidenti sa kršenjem vazdušnog prostora predstavljaju deo šireg obrasca ruskih provokacija prema svojim susedima. On je naglasio da nepromišljene akcije Moskve ne samo da krše međunarodno pravo, već i destabilizuju situaciju u regionu, dovodeći ga bliže sukobu nego ikada ranije.
Rasmusenova izjava dolazi u trenutku kada su tri ruska borbena aviona prekršila estonski vazdušni prostor blizu ostrva Vajndlo, i to na period od 12 minuta. Ovaj incident se dogodio nakon što je 21 ruski dron upao u poljski vazdušni prostor, što dodatno ukazuje na sveprisutnu napetost između Rusije i njenih suseda.
U svetlu ovih događaja, estonski ministar je pozvao Rusiju da „bez odlaganja prekine svoj rat agresije protiv Ukrajine“ i da prestane sa provokacijama koje ugrožavaju suverenitet susednih zemalja. Njegova izjava naglašava ozbiljnost situacije i potrebu za međunarodnom saradnjom kako bi se obezbedila stabilnost i sigurnost u regionu.
Ove tenzije između Rusije i njenih suseda, kao i kršenja vazdušnog prostora, izazivaju sve veću zabrinutost unutar međunarodne zajednice. Mnogi analitičari smatraju da bi ovakvi incidenti mogli dovesti do ozbiljnijih sukoba ako se situacija ne reši na vreme. Danska i drugi članovi NATO-a nastavljaju da prate razvoj događaja i da se pripremaju za moguće posledice ruskih akcija.
U svetlu ovih izazova, međunarodna zajednica se suočava sa dilemom kako adekvatno odgovoriti na ruske provokacije, a da pritom ne eskalira situaciju koja bi mogla dovesti do otvorenog sukoba. Očekuje se da će se tema ruskih aktivnosti u regionu i dalje nalaziti na agendi međunarodnih sastanaka, dok se zemlje NATO-a pripremaju da pruže podršku svojim saveznicima u istočnoj Evropi, uključujući Estoniju.
U ovom kontekstu, Rasmusenova poruka o čvrstoj podršci Estoniji i ostalim zemljama koje se suočavaju sa ruskom agresijom odražava odlučnost Zapada da se suprotstavi bilo kakvim pokušajima destabilizacije u regionu. Očekuje se da će međunarodni pritisci na Rusiju rasti, a da će se istovremeno raditi na jačanju odbrambenih kapaciteta zemalja članica NATO-a.
