Još jedna sušna godina donela je ozbiljne posledice za domaću poljoprivredu, a ono što je nekada izgledalo kao izuzetak, sada postaje pravilo. Prema dostupnim podacima, ovo je deveta sušna godina u 21. veku na našim prostorima, kako piše novosadski „Dnevnik“.
Prema rečima agro-ekonomskog analitičara Žarka Galetina, šteta u poljoprivrednoj proizvodnji zbog klimatskih promena u proteklih 25 godina dostigla je čak sedam milijardi evra. Ove brojke ukazuju na ozbiljnost situacije u kojoj se našla srpska poljoprivreda.
Jedan od ključnih odgovora Srbije na klimatske promene leži u izradi državnog strateškog projekta koji bi podrazumevao rekonstrukciju i revitalizaciju kanalske mreže. Srbija ima kanalsku mrežu dugu 40.000 kilometara, od kojih je 22.000 kilometara deo sistema Dunav-Tisa-Dunav (DTD). Prema profesorki Mariji Ćosić sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, naša zemlja bi mogla da reaguje na klimatske promene kroz sistem navodnjavanja. Nažalost, trenutni kanalski sistem je zapušen i zatrpan vegetacijom, što zahteva velika ulaganja u čišćenje i revitalizaciju. Kada bi se uradila potrebna ulaganja, moglo bi da se navodnjava čak pola miliona hektara, umesto trenutnih 75.000 hektara.
Ćosić takođe naglašava da Srbija, u suprotnosti sa uobičajenim verovanjima, nije bogata vodama. Naše reke, poput Morave, ne mogu se koristiti u potpunosti jer mnoge od njih proticu kroz više zemalja, što zahteva pridržavanje međunarodnih propisa o upotrebi voda.
U ovim lošim klimatskim uslovima, spas za poljoprivrednike može se pronaći u dobrom ratarenju, zaoravanju žetvenih ostataka i blagovremenoj obradi zemljišta. Prema rečima Gorana Bekavca sa Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu, poljoprivredna zemljišta su presušena, delom zbog nedovoljno kvalitetnog sprovođenja agrotehničkih operacija. Osnovna mera za očuvanje vlage u zemljištu je pravilno obrađivanje, kao što su ljušćenje strnjišta i plitko oranje, što, nažalost, radi vrlo mali broj poljoprivrednika.
Jedan od važnih predloga profesorke Ćosić je formiranje udruženja korisnika voda u Srbiji. Ovo udruženje bilo bi ključno iz više razloga. Poljoprivrednici često seju na parcelama gde nema uslova za navodnjavanje, što dovodi do gubitaka. Takođe, ne vode dovoljno računa o sortama i hibridima koje koriste. U svetlu klimatskih promena, morali bi više pažnje posvetiti izboru biljnih kultura i njihovom smeštaju. Prilikom setve, preporučuje se korišćenje hibrida otpornijih na sušu i visoke temperature, kao i sorti koje imaju kraći period sazrevanja, kako bi se izbegle fenofaze koje bi mogle da budu ugrožene klimatskim nepogodama.
Pored svega navedenog, ključno je da se poljoprivrednici edukuju o održivim praksama i adaptiraju svoje metode kako bi se suočili s izazovima koje donose klimatske promene. Ulaganje u obrazovanje, istraživanje i razvoj novih tehnologija može pomoći u smanjenju šteta i povećanju otpornosti poljoprivredne proizvodnje u Srbiji.
U svetlu sve većih izazova i neizvesnosti, neophodno je da se svi akteri u lancu proizvodnje, od poljoprivrednika do državnih institucija, udruže u naporima za unapređenje stanja u poljoprivredi. U tom smislu, važna je i saradnja sa međunarodnim organizacijama i institucijama koje se bave pitanjima klimatskih promena i održivog razvoja poljoprivrede.
S obzirom na sve navedeno, jasno je da je pred srpskom poljoprivredom mnogo izazova, ali i prilika za unapređenje i prilagođavanje novim klimatskim uslovima. Samo zajedničkim snagama i strateškim pristupom možemo se nadati boljoj budućnosti za našu poljoprivredu i osigurati sigurniju prehranu za sve građane.
