Ove godine, poljoprivrednici u Srbiji suočavaju se sa značajnim izazovima u uzgoju kukuruza, posebno u Jagodini, gde su rezultati sa oglednih parcela Poljoprivredno savetodavne i stručne službe (PSSSJ) pokazali drastično smanjenje prinosa. Na manifestaciji “Dani polja kukuruza”, stručnjaci su istakli da su ispoštovane sve agrotehničke mere i rokovi sadnje, ali su suša i ptice, posebno vrane, ozbiljno uticale na kvalitet i količinu roda.
Prema rečima Aleksandra Ilića, savetodavca za ratarstvo, u vreme vegetacije kukuruzu je potrebno oko 700 mm padavina po kvadratnom metru, dok je na oglednoj parceli u Jagodini zabeleženo samo 145 mm. Ova količina padavina je znatno ispod minimuma potrebnog za normalan razvoj biljaka, što se direktno odrazilo na loš izgled kukuruza, nemogućnost formiranja klipa i znatno smanjenje prinosa.
U makro ogledu, koji je obuhvatao 31 hibrid, smanjenje prinosa zbog vrana iznosilo je između 20 i 50 procenata. U mikro ogledu, gde je bilo zastupljeno 20 hibrida, kukuruz je bio u nešto boljem stanju, delimično zahvaljujući merama zaštite, kao što je postavljanje kanapa kako bi se plašile ptice. Ilić je naglasio da ovakve mere nisu izvodljive na većim parcelama, što dodatno komplikuje situaciju za poljoprivrednike koji imaju veće površine pod kukuruzom.
Dalje analize pokazuju da su pomoravski ratari koji su kukuruz sadili kasnije imali bolje rezultate. Iako ni na tim parcelama prinos nije idealan, situacija je ipak bolja u poređenju sa onima koji su sejali u prvoj dekadi aprila. Oni poljoprivrednici koji su imali stoku su kukuruz preradili u silažu, dok su ostali bili primorani da ga zaoru.
U svetlu ovih izazova, poljoprivrednici se suočavaju sa teškim odlukama o tome kako dalje. Mnogi se pitaju kako da zaštite svoj uloženi trud i resurse, posebno kada su vremenski uslovi tako nepovoljni. Poljoprivredne vlasti i stručnjaci pozivaju na dodatne mere i strategije koje bi mogle pomoći u ublažavanju posledica suše i zaštiti useva od ptica.
Kao odgovor na trenutnu situaciju, stručnjaci PSSSJ pružaju savetodavne usluge poljoprivrednicima, nudeći im informacije o alternativnim tehnikama i praksama koje bi mogle poboljšati otpornost useva na klimatske promene. Oni takođe naglašavaju važnost planiranja i adaptacije na promene u vremenskim uslovima, kako bi se u budućnosti smanjili rizici i osigurala stabilnost prinosa.
Dani polja kukuruza ne predstavljaju samo priliku za razmenu iskustava i informacija, već i platformu za diskusiju o izazovima sa kojima se suočavaju poljoprivrednici. Ovakvi događaji su od suštinske važnosti za jačanje zajednice poljoprivrednika i podsticanje saradnje među njima, što može dovesti do boljih rešenja i zajedničkog napretka u sektoru.
U svetlu svih ovih informacija, jasno je da su poljoprivrednici u Srbiji, iako suočeni sa teškim uslovima, spremni da se bore za svoje useve i da traže rešenja koja će im pomoći da prevaziđu trenutne izazove. Njihova otpornost i inovativnost biće ključni faktori u oblikovanju budućnosti poljoprivrede u zemlji. Poljoprivredne vlasti, uz podršku stručnjaka, nastaviće da rade na razvoju strategija koje će pomoći u osiguranju stabilnih prinosa i očuvanju poljoprivredne proizvodnje u Srbiji.
