U poslednjih 16 godina, Sunce je postalo sve aktivnije, što bi moglo imati značajan uticaj na svemirsko vreme kao i na tehnologiju na Zemlji. Ovo otkriće je rezultat istraživanja koje su sproveli naučnici iz američke svemirske agencije NASA. U studiji je ukazano na to da je solarna aktivnost počela da raste nakon 2008. godine, što predstavlja iznenađujući preokret nakon višedecenijskog opadanja koje se smatralo znakom predstojeće neaktivnosti Sunca.
Fizičar Džejmi Džesinski, koji je glavni autor studije, naglasio je da su svi pokazatelji sugerisali da Sunce ulazi u period produžene niske aktivnosti. „Bilo je iznenađenje videti da se taj trend preokrenuo. Sunce se polako budi,“ izjavio je Džesinski, prenosi CBS News. Ovo buđenje Sunca može da ima dalekosežne posledice, uključujući povećanje solarnih oluja, solarnih baklji i izbacivanja koronalne mase.
Prema rečima naučnika, obrasci svemirskog vremena mogu direktno uticati na rad svemirskih letelica i bezbednost astronauta. Takođe, ovi obrasci mogu imati posledice na Zemlji, utičući na električne mreže, GPS sisteme i radio komunikaciju. Studija je objavljena u časopisu Astrophysical Journal Letters, a njen sadržaj naglašava sve veći značaj praćenja solarne aktivnosti.
Tokom perioda od 1980-ih do 2008. godine, zabeležen je trend opadanja solarne aktivnosti, a NASA je 2008. godine utvrdila da je Sunce dostiglo svoju najslabiju tačku u istoriji. Aktivnost Sunca obično fluktuira u 11-godišnjim ciklusima, iako se neki obrasci protežu i duže. Trenutno, Zemlja se nalazi u 25. solarnom ciklusu, koji je započeo 2020. godine. Ovaj ciklus je u proseku trajao 11 godina i bio je najslabiji u poslednjem veku.
Naučnici su verovali da će Sunce ostati u onome što su nazvali „duboki solarni minimum“, a da će period mirovanja Sunca nastaviti, dovodeći do nove faze rekordno niske aktivnosti. Međutim, Džesinski je istakao da je trend smanjenja solarnog vetra prestao, što je dodatno potvrdilo porast solarne aktivnosti. U studiji su takođe učestvovali i Marko Veli, istraživač iz NASA-ine Laboratorije za mlazni pogon, koji je pratio sve veće nalete solarne plazme i jača merenja magnetskog polja u celom Sunčevom sistemu.
Prognoze svemirskog vremena su od ključnog značaja za podršku svemirskim letelicama i astronautima, posebno u okviru NASA-ine kampanje Artemis. Razumevanje svemirskog okruženja je vitalni deo u smanjenju izloženosti astronauta svemirskom zračenju. U maju 2024. godine, NASA je zabeležila najjaču geomagnetsku oluju u više od 20 godina, dok su solarne baklje klase X, koje su najveće, poslale polarnu svetlost na mnogo niže geografske širine nego obično, čak do Meksika. Aurora borealis, koja se obično vidi u severnim predelima, bila je vidljiva čak i u Srbiji.
Elektroinženjer Dejvid Valas je istakao da geomagnetske oluje mogu uticati na funkcionisanje tehnologije na velikim razmerama. „Internet mreže bi mogle da padnu, što bi sprečilo funkcionisanje mnogih sistema,“ upozorio je Valas. Ova upozorenja ukazuju na to koliko je važno pratiti solarne aktivnosti i razvijati strategije za zaštitu tehnologije i infrastrukture na Zemlji od potencijalnih negativnih efekata solarnih događaja.
U svetlu ovih saznanja, naučnici i inženjeri nastavljaju sa radom na unapređenju predikcija svemirskog vremena i razumevanju uticaja Sunca na našu planetu. Razvoj tehnologija koje mogu da izdrže ili ublaže efekte solarnih oluja biće ključan za očuvanje sistema koji su od suštinske važnosti za moderni život.
