Sukobi na Bliskom Istoku izazvali su značajne posledice po globalna turistička kretanja, a avio-saobraćaj je prvi na udaru. Prema rečima Dejana Veselinova iz Asocijacije turističke industrije Srbije, hiljade letova su otkazane, a putnici su postali oprezniji i sve više odlažu odluke o putovanju. Interesovanje se preusmerava na evropske destinacije. Ipak, Veselinov veruje da bi, ukoliko se situacija stabilizuje do kraja proleća, letnja turistička sezona mogla da bude na nivou prošle godine.
On ističe da je nakon pandemije, ovo jedna od ozbiljnijih kriza koja je pogodila globalni turizam. U trenutku kada je kriza počela, otkazano je oko 11.000 letova, što je pogodilo približno milion putnika. Veselinov naglašava da je regija Bliskog Istoka specifična zbog snažne povezanosti avio-saobraćajem, pa su poremećaji brzo uticali na međunarodna putovanja. „Ovaj deo sveta je zbog svog geografskog položaja najviše povezan avio-saobraćajem, tako da je kriza izazvana sukobima poremetila prevoz koji povezuje Evropu sa Azijom i Australijom“, objašnjava on.
Turističke agencije su odmah reagovale nakon izbijanja krize kako bi pomogle putnicima koji su se našli na tim destinacijama. „Turoperatori i agencije su odmah krenuli da rešavaju probleme svojih putnika. U modernom turizmu pokazuje se da je sigurnije putovati preko agencija, jer one mogu brže da reaguju prema partnerima i institucijama. Država je takođe reagovala i poslala avion Air Srbije kako bi naše putnike vratila u Srbiju“, dodaje Veselinov.
Iako putovanja ka Bliskom Istoku nisu potpuno obustavljena, interesovanje za taj region trenutno je znatno manje. „U datom trenutku došlo je do preusmeravanja globalnih turističkih kretanja. Te destinacije se sada manje traže za city break ili druge aranžmane, a prioritet je bio da se ljudi koji su tamo nalaze bezbedno vrate“, navodi on. Prema procenama u turističkoj industriji, trajanje sukoba moglo bi da utiče na pad broja turista u tom regionu. „Ako kriza potraje kraće, procene su da bi pad dolazaka turista mogao da bude oko 11 odsto, a ako potraje duže čak do 27 odsto“, ukazuje Veselinov.
S druge strane, određene destinacije mogle bi da profitiraju od promenjenih turističkih tokova. „Putovanja nisu prekinuta kao u vreme pandemije, već se preusmeravaju. U tom smislu, neke destinacije zapadne Evrope, poput Španije, Italije ili Francuske, ali i zemlje u regionu, mogu da imaju veću posetu“, ističe on.
Govoreći o predstojećoj letnjoj sezoni, Veselinov naglašava da je još rano za konačne procene, ali da bi stabilizacija situacije u narednim mesecima mogla da omogući sezonu sličnu prošloj godini. „Ako se situacija stabilizuje do kraja aprila ili polovine maja, sezona može da bude slična prošloj godini, koja je bila veoma dobra“, dodaje on.
Veselinov podseća da se turizam u poslednjim godinama pokazao kao izuzetno prilagodljiva industrija. „Turizam je veoma elastičan. To smo videli i posle pandemije, kada se sektor mnogo brže oporavio nego što su mnogi očekivali“, ističe on.
Kada je reč o turističkom potencijalu Srbije, Veselinov naglašava da interesovanje stranih gostiju za našu zemlju raste, što je potvrđeno i na nedavnom međunarodnom sajmu turizma u Berlinu. „Utisak sa sajma je da interesovanje za Srbiju definitivno postoji, možda i više nego što mi to ponekad percipiramo. Dodatni podsticaj je i EXPO 2027 u Beogradu, koji je privukao pažnju turoperatora i medija“, rekao je Veselinov.
Prema njegovim rečima, strani turisti u Srbiji najviše prepoznaju gastronomiju, bogato kulturno-istorijsko nasleđe i živ noćni život. „Ono što gosti posebno prepoznaju kod nas su dobra gastronomija, kulturno-istorijsko nasleđe, ali i manifestacije i noćni život. Turisti danas putuju zbog iskustva i doživljaja, a upravo na tome radimo kada razvijamo turističke proizvode“, zaključuje Veselinov.
