Brisel – Suuficit tekućeg računa platnog bilansa Evropske unije u prvom kvartalu 2026. godine iznosio je 113,4 milijarde evra, što predstavlja 2,4 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP). Ovaj rezultat predstavlja povećanje u odnosu na prethodni kvartal kada je suficit iznosio 99,2 milijarde evra, odnosno 2,1 odsto BDP-a, kako je danas objavio Evrostat.
Glavni uzrok ovog rasta su porast viška u razmeni usluga i značajne promene na računu primarnih dohodaka. Naime, višak u razmeni usluga je porastao sa 43,9 milijardi evra u četvrtom kvartalu prošle godine na 52,1 milijardu evra u prvom kvartalu 2026. godine. Pored toga, račun primarnih dohodaka, koji je prethodno bio u deficitu od 4,3 milijarde evra, sada pokazuje suficit od 25,3 milijarde evra.
Međutim, nije sve u pozitivnom trendu. Suficit u robnoj razmeni je smanjen sa 89 milijardi na 66,7 milijardi evra, dok je deficit na računu sekundarnih dohodaka porastao na 30,7 milijardi evra. Ovi podaci ukazuju na kompleksnost ekonomskih odnosa unutar EU i na izazove sa kojima se suočavaju članice.
Prema podacima koji nisu sezonski prilagođeni, EU je u prvom kvartalu 2026. godine ostvarila najveći suficit u tekućem računu sa Velikom Britanijom, koji iznosi 72,8 milijardi evra. Slede Švajcarska sa 38,7 milijardi evra, Brazil sa 11,1 milijardu evra i Kanada sa 10,1 milijardu evra. Ovi rezultati ukazuju na to da su tradicionalni trgovinski partneri EU nastavili da doprinose pozitivnom bilansu.
Nasuprot tome, najveći deficit zabeležen je u razmeni sa Kinom, koji iznosi 66,3 milijarde evra, dok deficit sa Sjedinjenim Američkim Državama iznosi 15,8 milijardi evra. Ovi podaci pokazuju da su odnosi sa nekim globalnim ekonomijama i dalje izazovni, što može uticati na dugoročne strategije trgovinske politike EU.
Sezonski neprilagođeni podaci o tekućem računu platnog bilansa pokazuju da je u prvom kvartalu ove godine 16 država članica Evropske unije ostvarilo suficit, dok je 10 zemalja zabeležilo deficit. Nedostupni podaci za Francusku dodatno komplikuju sliku o ekonomskim kretanjima u EU.
Najveći suficit ostvarila je Nemačka, sa iznosom od 61,8 milijardi evra, dok Holandija sledi sa 26,3 milijarde evra. Irska je ostvarila suficit od 17,4 milijarde, Danska 9,2 milijarde, Španija 8,9 milijardi, Švedska 8,8 milijardi, dok je Austrija zabeležila 7,3 milijarde evra. Ovi podaci ukazuju na to da su ekonomski performansi severnih članica EU i dalje snažni i stabilni.
S druge strane, najveći deficit tekućeg računa imala je Grčka, sa iznosom od 6,6 milijardi evra. Rumunija je zabeležila deficit od 5,3 milijarde, dok je Hrvatska imala deficit od 3,4 milijarde, a Bugarska od 2,4 milijarde evra. Ovi rezultati ukazuju na to da su južne članice EU, koje se suočavaju sa ekonomskim izazovima, i dalje u ranjivoj poziciji.
Sve u svemu, prvi kvartal 2026. godine donosi mešovite signale iz ekonomije Evropske unije. Dok se neki članovi suočavaju s izazovima i deficitima, drugi beleže značajne sufitite, što ukazuje na razlike u ekonomskim performansama unutar bloka. Ovi trendovi bi mogli oblikovati buduće ekonomske politike EU i njen pristup trgovinskim odnosima sa ostatkom sveta.
