BEOGRAD – Nebojša Atanacković, predstavnik Unije poslodavaca Srbije, obavestio je javnost o važnoj temi vezanoj za Naftnu industriju Srbije (NIS) i snabdevanje ruskim gasom. On je istakao da je sudbina NIS-a direktno povezana sa obezbeđenjem tog energenta, naglašavajući da je Srbija dobila produženje snabdevanja ruskim gasom do 31. marta 2026. godine.
Atanacković je izrazio zabrinutost zbog kratkoročnog ugovora, ističući da je očekivao dugoročniji aranžman koji bi omogućio stabilnije snabdevanje gasom iz Rusije. „Ja sam očekivao da će to biti dugoročan ugovor koji bi nam omogućio dalje snabdevanje preko Bugarske ovim tokovima koje smo imali do sada. Međutim, to je sad kratkoročno i ono nam ne obezbeđuje da ćemo do 2028. imati mogućnost tranzita“, naglasio je Atanacković u razgovoru za Tanjug.
Dodatno, podsetio je na odluku OFAC-a (Američke kancelarije za kontrolu strane imovine), koja je produžila rok za pregovore o prodaji ruskog udela u NIS-u do 24. marta 2026. godine. Ovo produženje može imati značajan uticaj na operacije NIS-a, kao i na širu energetsku sliku Srbije.
Energetska politika Srbije u velikoj meri zavisi od ruskog gasa, a trenutne okolnosti natiraju na razmišljanje o budućim pravcima snabdevanja. Atanacković je istakao da bi kratkoročni aranžman mogao da stvori dodatne izazove za energetsku stabilnost zemlje, posebno u svetlu globalnih promena na tržištu energenata.
Kako bi se osigurala dugoročna stabilnost, potrebni su novi aranžmani i strategije koje bi omogućile diversifikaciju izvora snabdevanja. U tom kontekstu, Atanacković je naglasio važnost dodatnog pregovaranja sa drugim državama i kompanijama kako bi se obezbedili alternativni putevi za isporuku gasa.
Osim toga, Atanacković se osvrnuo i na uticaj trenutne situacije na domaće privrednike i potrošače. Sa produženjem snabdevanja gasom do 2026. godine, postoji određeni nivo sigurnosti, ali to ne garantuje stabilne cene energenata, što može uticati na troškove poslovanja i životni standard građana.
U ovom trenutku, Srbija se suočava sa izazovima koji se odnose na energetske resurse, a situacija sa ruskim gasom dodatno komplikuje ukupnu sliku. Neizvesnost oko budućih snabdevanja može stvoriti pritisak na ekonomiju, a poslodavci se moraju prilagoditi novim uslovima poslovanja.
S obzirom na to da se energetski sektor smatra jednim od ključnih za razvoj privrede, važno je da se donesu strateške odluke koje će obezbediti stabilnost i sigurnost snabdevanja energentima. U tom smislu, Atanacković je pozvao na hitnu potrebu za novim pristupima i planovima kako bi se Srbija mogla prilagoditi dinamičnim promenama na globalnom tržištu energije.
S obzirom na trenutne globalne izazove, uključujući i geopolitičke tenzije, jasno je da će se Srbija morati suočiti sa novim realnostima u energetskom sektoru. U tom kontekstu, važno je razvijati strategije koje će obezbediti dugoročnu energetsku sigurnost i omogućiti Srbiji da se takmiči na međunarodnom tržištu.
U zaključku, situacija oko snabdevanja ruskim gasom i sudbina Naftne industrije Srbije zahtevaju hitnu pažnju i proaktivne korake. Odlučnost i spremnost na prilagođavanje biće ključni faktori u obezbeđivanju stabilnosti i rasta srpske ekonomije u budućnosti.
