Ustavni sud Crne Gore je na svojoj sednici održanoj 28. januara 2023. godine doneo odluku o ukidanju člana 35a Zakona o unutrašnjoj trgovini, koji je propisivao zabranu rada trgovina nedeljom i u dane državnih i drugih praznika. Ova odluka je doneta jer je Ustavni sud procenio da je taj član zakona neustavan, jer krši slobodu preduzetništva garantovanu Ustavom, kao i princip jednakosti svih pred zakonom.
U saopštenju Ustavnog suda se naglašava da Ustav garantuje zaposlenima pravo na ograničeno radno vreme i plaćeni odmor, ali ne propisuje da to mora biti isključivo nedeljom. Crna Gora je potpisnica Konvencije o sedmičnom odmoru, koja predviđa pravo na jedan slobodan dan u toku sedmice, a taj dan može biti bilo koji dan, u zavisnosti od prirode posla. U skladu sa Zakonom o radu, zaposlenima je garantovan jedan dan sedmičnog odmora koji se može koristiti nedeljom ili drugim danom, u zavisnosti od posla.
Ustavni sud je istakao da je zakonodavac omogućio jednoj grupi preduzetnika da radi nedeljom, dok je drugoj grupi to zabranjeno, što stvara nejednakost. U obrazloženju se navodi da su potrebne razlike među preduzetnicima, ali da je zakonodavac, uspostavljanjem izuzetaka bez obrazloženja, propustio da postigne ustavnopravno prihvatljivu ravnotežu.
Zakonodavac može ograničiti slobodu preduzetništva samo u određenim slučajevima, kao što su zaštita zdravlja, životne sredine ili kulturne baštine. U ovom slučaju, Ustavni sud je utvrdio da nije bilo opravdanja za donošenje spornog člana zakona, niti su navedeni razlozi zbog kojih je rad trgovina nedeljom i praznicima bio zabranjen.
Prema odluci Ustavnog suda, jedna grupa preduzetnika, poput apoteka, poslastičarnica, pekara i drugih, ima privilegiju da radi, dok su druge grupe preduzetnika dovedene u nerazmjernu situaciju. Zabrana rada trgovina nedeljom nije imala objektivno i razumno opravdanje i nije u skladu sa ustavnom obavezom da se svim preduzetnicima obezbedi jednak položaj na tržištu.
Ustavni sud je takođe naglasio da u postupku donošenja ukinute odredbe nije bio naveden cilj donošenja tog zakona, niti su objašnjeni razlozi zbog kojih je zabranjen rad trgovinama nedeljom. Ustavni sud ne utiče na pravo zakonodavca da reguliše trgovinu na drugačiji način, ali to mora biti u skladu sa osnovnim ustavnim vrednostima.
Ova odluka Ustavnog suda može imati značajne posledice na poslovanje u Crnoj Gori, jer će omogućiti trgovinama da rade i nedeljom i tokom praznika, što može doprineti većem snabdevanju potrošača i povećanju konkurencije. Takođe, može otvoriti vrata za nova zapošljavanja u sektoru trgovine, što bi moglo poboljšati ekonomsku situaciju u zemlji.
Međutim, ostaje otvoreno pitanje kako će ova odluka uticati na radne uslove zaposlenih u trgovini, koji će možda morati da rade i nedeljom, što može izazvati zabrinutost o njihovim pravima na odmor i slobodno vreme. U tom smislu, zakonodavac će morati da obezbedi mehanizme koji će štititi prava zaposlenih i omogućiti im da uživaju u svojim slobodnim danima.
U zaključku, odluka Ustavnog suda o ukidanju zabrane rada trgovina nedeljom i praznicima predstavlja značajan korak ka unapređenju slobode preduzetništva i jednakosti pred zakonom. Ipak, ključni izazov će biti uspostavljanje ravnoteže između interesa preduzetnika i zaštite radnih prava zaposlenih, što će zahtevati pažljivo razmatranje i odgovarajuće regulative.
