Osnovno državno tužilaštvo Berane je prošle sedmice dostavilo predlog Osnovnom sudu za oduzimanje spomen obeležja Đurišću, koje se nalazi u konaku manastira Đurđevi Stupovi. Ova situacija je izazvala veliku pažnju javnosti, s obzirom na značaj koji spomen obeležje ima za lokalnu zajednicu i istoriju regiona.
Spomen obeležje Đurišću se smatra simbolom sećanja na značajne događaje iz prošlosti, a njegova sudbina je postala predmet rasprave među stanovništvom. Mnogi građani smatraju da je oduzimanje spomenika ne samo pravno, već i moralno sporno, s obzirom na kulturnu i istorijsku vrednost koju ono nosi. U tom kontekstu, važno je napomenuti da je manastir Đurđevi Stupovi značajan verski i kulturni objekat, koji privlači posetioce iz različitih delova zemlje i inostranstva.
Policija je 1. oktobra pokušala da zapleni spomenik, ali ga nije pronašla u konaku. Ovaj neuspeli pokušaj oduzimanja spomenika dodatno je podigao tenzije u lokalnoj zajednici. Mnogi su se zapitali gde se spomen obeležje nalazi i ko je odgovoran za njegovu zaštitu. U međuvremenu, neki meštani su izrazili zabrinutost da bi spomenik mogao biti trajno izgubljen ili oštećen.
U poslednjih nekoliko godina, pitanje zaštite kulturnog nasleđa u Crnoj Gori postalo je sve aktuelnije. Brojna spomen obeležja i kulturni objekti suočavaju se sa rizikom od oštećenja, zanemarivanja ili čak uništavanja. U tom kontekstu, mnogi smatraju da bi trebalo preduzeti hitne mere kako bi se zaštitila ova važna mesta. Javnost je u više navrata tražila od nadležnih institucija da preduzmu konkretne korake ka očuvanju kulturnog nasleđa.
Osnovno državno tužilaštvo je u svom predlogu navelo da oduzimanje spomen obeležja može biti neophodno zbog različitih pravnih razloga. Međutim, pravnici i stručnjaci za kulturu ističu da bi pre bilo kakvog odlučivanja trebalo da se razmotre sve okolnosti i posledice takve odluke. Oduzimanje spomenika moglo bi imati dugoročne posledice po percepciju zajednice prema institucijama i pravnom sistemu.
U međuvremenu, reakcije na ovu situaciju su bile različite. Dok jedni podržavaju postupke tužilaštva kao nužne za očuvanje zakona, drugi smatraju da bi trebalo tražiti alternativna rešenja koja bi omogućila očuvanje spomen obeležja bez njegovog oduzimanja. Ova debata o zaštiti kulturnog nasleđa se često prepliće sa pitanjima identiteta i kolektivnog sećanja, što dodatno komplikuje situaciju.
Takođe, važno je napomenuti da je spomen obeležje Đurišću deo šireg konteksta u kojem se preispituju vrednosti i simboli koji čine kulturni identitet zajednice. U tom smislu, oduzimanje spomenika može se posmatrati kao napad na kolektivno pamćenje i identitet, što dodatno otežava situaciju. Mnogi ističu da bi bilo korisno uključiti lokalnu zajednicu u proces donošenja odluka o sudbini spomen obeležja, kako bi se izbegle podele i sukobi.
U zaključku, situacija oko spomen obeležja Đurišću u manastiru Đurđevi Stupovi predstavlja izazov ne samo za pravni sistem, već i za društvo u celini. Kako bi se obezbedila zaštita kulturnog nasleđa i očuvali simboli kolektivnog sećanja, potrebno je pronaći ravnotežu između pravnih procedura i želja lokalne zajednice. U tom smislu, otvoren dijalog između institucija, stručnjaka i građana može biti ključan za pronalaženje održivih rešenja koja će zadovoljiti sve strane.
