Pre skoro jednog veka, naučnici su izneli teoriju o tamnoj materiji, misterioznoj supstanci koja se smatra da čini 27 procenata svemira. Ova supstanca, koja ne emituje vidljivu svetlost, već deluje kroz gravitaciju, skuplja se oko galaksija i formira kosmičku mrežu. Od tada, istraživači su pokušavali da dokuče od čega je tamna materija sačinjena, ali je pitanje njene egzistencije i dalje otvoreno. Nedavna studija sugeriše da bi mogli biti zabeleženi prvi direktni dokazi o njenom postojanju.
Astrofizičar Tomonori Totani sa Tokijskog univerziteta istakao je da gama-zraci koji dolaze iz centra Mlečnog puta imaju karakteristike koje bi mogle ukazivati na prisustvo tamne materije. Ovo otkriće, ako se potvrdi, moglo bi biti prelomno u višedecenijskoj potrazi za ovom neuhvatljivom materijom.
Tamna materija prvi put je opisana 1930-ih godina, kada je švajcarski astronom Fric Cviki primetio da se udaljene galaksije kreću brže nego što bi njihova masa dozvolila. Ova opažanja dovela su do pojma tamne materije, koja, iako je nevidljiva, ima značajan gravitacioni uticaj na galaksije koje je okružuju.
Iako su naučnici do sada tragali za česticama tamne materije koristeći razne metode, uključujući svemirske teleskope i Veliki hadronski sudarač, rezultati su bili bezuspešni. Jedna od teorija predlaže da tamnu materiju čine slabo interagujuće masivne čestice, poznate kao WIMPs (Weakly Interacting Massive Particles), koje su teže od protona i gotovo ne reaguju sa običnom materijom. Kada se WIMP-ovi sudare, mogu se uništiti i osloboditi druge čestice, uključujući gama-zrake.
U okviru svoje studije, Totani je analizirao podatke sa NASA-inog Fermi gama-teleskopa, koji detektuje fotone sa najvišim energijama. Uočio je obrazac gama-zraka koji se čini da odgovara obliku halo strukture tamne materije oko centra galaksije. Ovaj signal, kako je rekao, veoma blisko odgovara osobinama gama-zračenja za koje se predviđa da ih emituje tamna materija.
Ako su Totanijeva opažanja tačna, to bi značilo da se tamna materija sastoji od elementarnih čestica koje su 500 puta masivnije od protona. Međutim, kako bi se potvrdila ova otkrića, potrebno je još mnogo istraživanja kako bi se isključila alternativna objašnjenja, uključujući druge astrofizičke procese i pozadinsko zračenje koje bi moglo da objasni zabeležene signale.
Totani je takođe naglasio da bi ključni faktor za potvrdu otkrića bio detektovanje gama-zraka istog spektra u drugim oblastima svemira, poput patuljastih galaksija. Ipak, neki stručnjaci, poput prof. Džastina Rida sa Univerziteta u Sari, izrazili su sumnju u to da su gama-zraci koje je Totani primetio rezultat uništenja čestica tamne materije, s obzirom na to da iz takvih galaksija nije zabeležen značajan signal.
Prof. Kinva Vu, teorijski astrofizičar sa Univerziteta u Londonu, takođe je upozorio na potrebu za oprezom. On je istakao da su potrebni vanredni dokazi za vanredne tvrdnje, te da trenutna analiza još uvek nije dostigla taj nivo. Njegovo mišljenje je da bi ova studija mogla poslužiti kao podsticaj za dalja istraživanja u ovoj oblasti.
Potraga za tamnom materijom ostaje jedna od najvećih misterija u astrofizici. Sa svakim novim istraživanjem, naučnici se nadaju da će naći tragove koji će im omogućiti da razumeju prirodu ove nevidljive supstance. U međuvremenu, Totanijeva otkrića predstavljaju uzbudljiv korak napred u razumevanju tamne materije, ali i podsećaju na izazove koje istraživači i dalje moraju prevazići kako bi razjasnili ovu zagonetku svemira.
