Ljudi doživljavaju dve nagle faze ubrzanja starenja, što je otkriveno u novom istraživanju objavljenom u časopisu „Nature Aging“. Ovo istraživanje, koje su sproveli istraživači sa Univerziteta Stanford, prati promene bioloških karakteristika kod pojedinaca tokom godina. Analiza je pokazala da se prvi „skok“ u procesu starenja javlja u proseku oko 44. godine života, dok se drugi skok dešava oko 60. godine.
Istraživači su pratili 108 odraslih osoba, uzimajući uzorke krvi, kože i mikrobioma, analizirajući više od 135.000 bioloških karakteristika tokom nekoliko godina. Ova opsežna analiza je omogućila da se dođe do značajnih saznanja o tome kako se telo menja kroz vreme i kakve su to promene koje dovode do ubrzanog starenja.
Prema rezultatima studije, oko 81% proučavanih molekula doživljava nagle promene u ovim ključnim fazama. Ove promene se odnose na različite aspekte zdravlja, uključujući metabolizam lipida i ugljenih hidrata, kardiovaskularno zdravlje, funkciju kože, mišića, imunološki sistem i bubrege. Ove informacije su od izuzetnog značaja jer mogu pomoći u razumevanju bioloških procesa starenja i potencijalnih načina za njihovo usporavanje.
Prvi skok starenja, koji se dešava u sredini četrdesetih godina, obuhvata promene kod muškaraca i žena. Kod žena, ovaj period može biti povezan sa perimenopauzom, što dodatno komplikuje hormonalne promene koje utiču na celo telo. Drugi skok, koji se javlja u šezdesetim godinama, donosi dodatne molekularne promene koje mogu uticati na opšte zdravstveno stanje.
Autori studije naglašavaju da su potrebna dalja istraživanja kako bi se razjasnili faktori koji izazivaju ove nagle promene. Razumevanje biologije starenja i identifikacija ključnih molekula koji se menjaju u ovim fazama može otvoriti nove mogućnosti za intervencije koje bi mogle usporiti proces starenja ili ublažiti njegove efekte.
Ovo istraživanje je posebno važno u svetlu starenja populacije i povećanog broja starijih osoba. Kako starimo, rizik od hroničnih bolesti se povećava, a razumevanje procesa starenja može pomoći u razvoju strategija za poboljšanje kvaliteta života starijih osoba. Osim toga, saznanja dobijena iz ovih istraživanja mogu biti korisna za medicinske stručnjake, koji će moći da pruže bolje tretmane i preventivne mere.
Promene koje se dešavaju u telu tokom ovih kritičnih godina mogu imati dugoročne posledice na zdravlje. Na primer, promene u metabolizmu lipida mogu povećati rizik od kardiovaskularnih bolesti, dok promene u funkciji imunološkog sistema mogu učiniti telo podložnijim infekcijama. Razumevanje ovih procesa može pomoći u razvoju ciljanih terapija koje bi mogle ublažiti ove rizike.
Na kraju, istraživanje starenja i njegovih faza nije samo akademski interes, već ima direktne implikacije na zdravlje i dobrobit ljudi. Ulaganje u istraživanje ovih procesa može doprineti razvoju novih strategija za unapređenje zdravlja i produljenje aktivnog života, što je od izuzetnog značaja u savremenom društvu koje se suočava sa izazovima starenja populacije. Razumevanje bioloških osnova starenja može otvoriti vrata za inovacije u medicini i zdravstvu, koje bi mogle pomoći u stvaranju boljeg života za sve nas.
