Danas je u Beogradu održan masovni protest studenata pod sloganom „Indeks je jači od pendreka“, kojim su iskazali svoj bes zbog policijske represije koja se dogodila u Novom Sadu. Okupljanje je započelo ispred zgrade Vlade Srbije, a demonstranti su krenuli u protestnu šetnju ka Palati pravde i Sektoru unutrašnje kontrole Ministarstva unutrašnjih poslova. Tokom hodnje, studenti su nosili šarene transparente i nalepnice, a zabeleženi su i verbalni sukobi s prolaznicima koji nisu bili obavešteni o povodu protesta.
Protest je izazvao velike gužve na beogradskim ulicama, što se dodatno osvetlilo kroz povike okupljenih koji su pozivali građane da im se pridruže u borbi protiv nasilja i policijske represije. Organizatori su unapred najavili tačne lokacije protesta i očekivano trajanje događaja, dok su studenti jasno naglasili da će prekinuti sve aktivnosti ukoliko se represija nastavi.
Tokom šetnje, studenti su izražavali svoje stavove putem različitih kreativnih sredstava, kao što su muzika, plakati i sloganizacija. Mnogi su nosili transparente sa porukama koje su pozivale na pravednost i poštovanje ljudskih prava. Atmosfera je bila napeta, ali istovremeno da je postojala i solidarnost među okupljenima. Mnogi su se pridružili protestu iz drugih delova Beograda, a podršku su pružili i oni koji nisu bili studenti, nego su se borili za istu stvar – pravo na miran izraz neslaganja.
Dodali su i da je cilj ovakvih okupljanja da se skrene pažnja na ozbiljne probleme sa kojima se mladé suočavaju u društvu, a to su nedostatak prilika, nepravednost i samo gašenje nade kroz nasilje. Studenti su istakli da politiku ne treba shvatati samo kao nešto što se dešava u skupštini, već kao deo svakodnevnog života, koji ima direktan uticaj na njihove budućnosti. Zbog toga upravo onimsa ohrabruju da se više angažuju i preuzmu odgovornost za oblikovanje svog društva.
Tokom protesta su se mogli čuti različiti zahtevi, uključujući poziv na reforme u obrazovnom sistemu, veće ulaganje u mlade i zaštitu ljudskih prava. Svi učesnici su delili zajedničku viziju bolje budućnosti za sve i smatrali su da kroz zajedničku borbu mogu postići svoje ciljeve. Policija je bila prisutna tokom čitavog događaja, ali se održavala distanca, nadajući se da neće doći do eskalacije sukoba.
Odjekivali su su protestni povici, a studenti su insistirali na tome da se njihove poruke čuju i da se skrene pažnja vladi na njihove legitime zahteve. Uz svaki korak, njihova odlučnost je rasla, a nekoliko stotina ljudi se okupilo da pokaže da trajna promena zahteva stalnu borbu.
Dok su se učesnici vraćali sa protesta, mnogo njih je bilo puni optimizma; verovali su da će njihov glas biti uslišan i da će doneti promene. Iako nije jasno šta će se dogoditi u budućnosti, jasno je da su studenti postavili temelje za jaču i povezanu borbu za prava onih koji se suočavaju sa sličnim problemima, ostavljajući dojam u javnosti koji će se teško zaboraviti.
