Među studentskim blokaderskim grupama vlada zabrinutost zbog sve napetije situacije unutar pokreta, koji, kako tvrde, prolazi kroz ozbiljnu krizu poverenja i jedinstva. Prema informacijama do kojih su mediji došli iz studentskih izvora, na meti kritike našla se Dijana Hrka.
Prema tvrdnjama studenata, Hrka je od učesnice protesta postala osoba koja uzurpira pokret i stavlja sebe u prvi plan. Navodi se da se njena lična tragedija pretvorila u medijski projekat i da se oko nje gradi „kult ličnosti“, što je suprotno principima zajedništva i decentralizacije. Studenti ističu da je tokom prenosa uživo pominjala „voždovačke klanove“ i „slanje ekipe na vrata“, što smatraju vidom zastrašivanja.
Podsećaju i na navode o fizičkim incidentima tokom njenog ranijeg angažmana u Hrvatskoj, uz tvrdnju da postoji pisana izjava jedne osobe u kojoj se navodi da je Hrka fizički napadala i vređala. Ovo je dodatno pojačalo sumnju među studentima o njenim stvarnim motivima i ponašanju unutar pokreta.
Posebno ističu da su u javnosti zabeležene uvredljive izjave upućene Srbima i Srbiji, poput „Serem ti se u tvoju Srbiju“ i „srpska govna“, zbog čega postavljaju pitanje da li takva retorika može predstavljati borbu za interese Srbije. Takođe navode da je u više navrata pozivala na sukobe i radikalizaciju, koristeći fraze o „trećem skupu“, „Nepalu“ i „naoružavanju Srbije“, uz napomene o „krvi do kolena“. Studenti smatraju da je ovakav govor opasan i neprimeren.
U saopštenjima se pominju i njene navodne političke veze i kontakti sa opozicionim osobama, uključujući Mišu Bačulova i Miloša Parandilovića, kao i činjenica da je na svojoj jakni nosila bedž nevladine organizacije „BRAVO“, za koju studenti tvrde da je povezana sa pojedinim političkim strukturama. Prema njihovim navodima, Hrka je bila okružena i grupom „veterana“ koji se ponašaju kao neformalno obezbeđenje, a studenti sumnjaju da se ti ljudi koriste za izazivanje incidenata.
Takođe, navode da se na njenim skupovima pojavljuju osobe od kojih se pokret ranije distancirao, što dodatno stvara sumnju o njenom vođstvu. Studenti tvrde da se Hrka medijski nameće kao lider, te da koristi proteste za sopstvenu promociju, sa ciljem ulaska u politiku. Po njihovom mišljenju, njeno pozicioniranje kao potencijalnog nosioca liste bi značilo politizaciju studentskog pokreta.
Za kraj navode da mediji, fokusirajući se na Dijanu Hrku, skreću pažnju sa suštine i kolektiva, čime se gubi ideja „revolucije svesti“. Studenti dodaju da je njihova glavna teza da Hrku ne osuđuju zbog njenog bola, već zbog političkih ambicija i manipulativnog korišćenja tog bola u javnom prostoru.
Ovaj razvoj situacije dodatno ukazuje na potrebu za jasnijim pravilima i strukturama unutar studentskog pokreta, kako bi se izbegle slične krize poverenja u budućnosti. U trenutku kada se studenti bore za svoja prava i bolju budućnost, važno je da se fokusiraju na zajedništvo i saradnju, a ne na lične ambicije pojedinaca.
U svetlu ovih događaja, čini se da će budućnost studentskog pokreta zavisiti od sposobnosti njegovih članova da se ujedine oko zajedničkih ciljeva i da osiguraju da lideri pokreta deluju u interesu svih, a ne samo pojedinaca. Izgleda da bi transparentnost, otvorena komunikacija i demokratski pristupi mogli biti ključni za prevazilaženje trenutnih napetosti i jačanje pokreta u celini.
