Tržište nekretnina u Srbiji danas se smatra jednim od najsigurnijih i najlikvidnijih na svetu, prema rečima stručnjaka za nekretnine, Ervina Pašanovića. On ističe da su regulative i profesionalizacija tržišta značajno smanjile rizik od prevara kao što su dvostruke prodaje. Pašanović je naglasio da je od kada je ušao u ovu industriju tržište postalo stabilno, rastuće i likvidno, te da je prodaja nekretnina u Srbiji danas među najsigurnijim na globalnom nivou.
Govoreći o formiranju cena, Pašanović ističe da je tržište nekretnina u Srbiji potpuno slobodno i da se cene formiraju isključivo na osnovu ponude i potražnje. Investitori i građani prepoznaju ovu dinamiku, pa sve češće ulažu višak kapitala u nekretnine, ne samo radi stanovanja, već i zbog mogućnosti zarade kroz izdavanje i kapitalizaciju. Pašanović navodi da je u svetu uobičajeno da nekretnine tokom pet godina povećaju svoju vrednost, na primer, nekretnina kupljena za 100.000 evra može za pet godina vredeti 200.000 evra.
Jedan od najvećih izazova na tržištu nekretnina u Srbiji je nedostatak alternativnih investicija. Pašanović kaže da se investitori i građani nadmeću za iste nekretnine, posebno u većim gradovima, jer tržište kapitala nije dovoljno razvijeno. Berza je u Srbiji poslednji put ozbiljno funkcionisala između 1938. i 1939. godine, a kratko i između 2001. i 2009. godine. Ova situacija stvara dodatni pritisak na tržište nekretnina.
Kada je reč o cenama u manjim mestima, Pašanović navodi da se kuće u selima blizu Beograda mogu naći već od 8.000 evra, ali interesovanje opada zbog nedostatka sadržaja i usluga. Ljudi traže sadržaje poput pozorišta, bolnica, škola i društvenog života, pa je potražnja veća za naselja koja nude kompletnu infrastrukturu, kao što su Bežanijska kosa, Višnjička banja, Surčin, Nova Pazova i Indjija.
Pašanović takođe ukazuje na levu obalu Dunava kao neiskorišćen potencijal, koja je infrastrukturno zapostavljena, iako je blizu centra Beograda. Inflacija, kako ističe, ne igra presudnu ulogu u rastu cena nekretnina, ali mnogi investiraju u nekretnine kao način očuvanja vrednosti novca. Ulaganje u nekretnine može pomoći u amortizaciji efekta inflacije i ostvarenju kapitalne dobiti.
U pogledu regionalnih razlika, jug i istok Srbije beleže značajne pomake, dok zapadna Srbija zaostaje zbog manjka industrije. Pašanović navodi da su nekada u Priboju i Prijepolju radile velike fabrike koje su podsticale ekonomiju, ali danas te firme više ne postoje, što dovodi do smanjenja ekonomskih aktivnosti.
Stabilna lokalna privreda, radna mesta i redovna primanja su ključ uspeha. Preporučuje da se u manjim sredinama, uz prosečnu platu od 1.100 do 1.200 evra i dvoje zaposlenih, može kvalitetno živeti i kupiti stan po znatno nižim troškovima nego u Beogradu. Stabilne cene nekretnina su indikator stabilnog društva i ekonomije, dok pad cena može signalizirati političke ili geopolitičke probleme.
Pašanović zaključuje da tržište nekretnina u Srbiji pruža stabilnost i prilike za rast. On naglašava da ne žele da cene padaju, već da se fokusiraju na povećanje prihoda, kako bi ljudi mogli da priušte skuplje nekretnine. Edukacija, rad i razvoj su put ka uspehu na ovom tržištu.
