Od ’90-ih godina pa skoro do današnjeg dana, Crna Gora je bila pogođena brojnim skandalima i optužbama vezanim za organizovani kriminal. Milan Knežević, lider Demokratskog fronta (DNP), nedavno je izneo ozbiljne tvrdnje o povezanosti najviših državnih funkcionera s kriminalnim aktivnostima, posebno u vezi sa švercom nafte, cigareta i narkotika. Prepiske koje je izneo, uključujući i Skaj komunikacije, predstavljaju šokantne dokaze o dubokoj infiltraciji kriminala u sve sfere vlasti.
Knežević je naglasio da se čini da ne postoji nijedna grana vlasti, uključujući bezbednosni sektor, pravosuđe i politiku, koja nije bila na neki način povezana sa kriminalnim miljeom. Ove tvrdnje ukazuju na sistemsku korupciju koja je prožela institucije i dovela do gubitka poverenja građana u državu. Prema njegovim rečima, ključni proizvodi koji su oblikovali crnogorsku ekonomiju i političko okruženje su nafta, cigarete i kokain. Ovakva ekonomija, zasnovana na nedozvoljenim aktivnostima, postavlja ozbiljna pitanja o budućnosti Crne Gore.
Knežević je upotrebio duhovit ton kada je govorio o tome kako bi trebalo da se predstavi Crna Gora stranim delegacijama. Umesto tradicionalnih proizvoda kao što su Njeguški sir ili pršuta, on je predložio da se stranim gostima ponude cigarete bez akcize. Ovaj komentar ukazuje na to koliko je situacija u Crnoj Gori postala ozbiljna i koliko je teško govoriti o njenim pozitivnim aspektima kada su osnovni proizvodi povezani sa kriminalnim aktivnostima.
Ova situacija nije nova za Crnu Goru, koja je tokom devedesetih godina bila centar za šverc različitih vrsta. Tokom rata i neposredno nakon njega, Crna Gora je postala ključna tačka za trgovinu drogom i oružjem, a mnogi su se obogatili na račun ovih aktivnosti. Iako su se mnogi nadali da će se situacija promeniti dolaskom demokratskih vlasti, čini se da se sistemski problemi i dalje nastavljaju.
Izveštaji o korupciji i povezanosti vlasti s organizovanim kriminalom postali su sve učestaliji, a međunarodne organizacije i nevladine organizacije su često ukazivale na potrebu za reformama. Međutim, promene su spore i često neefikasne. Mnogi građani Crne Gore osećaju bes i frustraciju zbog stanja u zemlji, a Kneževićeve tvrdnje samo su još jedan pokazatelj koliko je duboka korupcija i koliko je teško izgraditi poverenje u institucije.
Osim ekonomskih posledica, ovakav oblik vlasti ima i društvene posledice. Građani često ne vide razliku između političara i kriminalaca, što dovodi do apatije i osećaja bespomoćnosti. Mnogi se povlače iz političkog života, smatrajući ga nečasnim, dok se drugi bore za promenu, a često se suočavaju s preprekama i pretnjama.
Crna Gora se suočava s izazovima koji su daleko veći od obične borbe protiv kriminala. Potrebne su duboke reforme da bi se stvorio transparentniji i odgovorniji sistem vlasti. Međunarodna zajednica, kao i lokalni akteri, moraju raditi zajedno kako bi se osiguralo da se glas građana čuje i da se borba protiv korupcije postavi kao prioritet.
U svetlu ovih događaja, važno je da se građani aktiviraju i da traže odgovornost od svojih vođa. Samo zajedničkim naporima može se stvoriti bolja budućnost za Crnu Goru, gde će se vrednovati čestitost i radna etika, a ne kriminalne aktivnosti. U suprotnom, zemlja će i dalje biti zarobljena u začaranom krugu korupcije i kriminala, što će imati dugoročne posledice po njen razvoj i stabilnost.
