VAŠINGTON – Predsednica Evropske centralne banke (ECB) Kristin Lagard izjavila je danas da je priliv stranih radnika dao podsticaj ekonomiji evrozone u poslednjim godinama, i da su pomogli u nadoknađivanju kraćeg radnog vremena i nižih realnih plata. Tokom svog govora na godišnjem simpozijumu Federalnih rezervi u Džekson Holu, Lagard je istakla značaj migracije kao ključnog faktora koji je doprineo stabilnosti ekonomije EU.
Lagard je ukazala na to da je migracija u Evropsku uniju tokom prošle godine dovela do rekordnog broja stanovnika u EU, što je došlo uprkos negativnom prirodnom priraštaju. Ovaj fenomen se može posmatrati kao pozitivna strana migracije, koja je pomogla da se održi radna snaga u regionu, ali je takođe napomenula da su vlade zemalja članica EU, suočene sa sve većim nezadovoljstvom lokalnog stanovništva, odlučile da ograniče nove dolaske.
Prema njenim rečima, priliv radnika iz drugih zemalja je bio od suštinskog značaja za podršku ekonomiji evrozone, čak i kada su neki regioni bili pogođeni smanjenjem radnih sati i opadanjem životnog standarda. Ovaj fenomen, kako je navela, ukazuje na kompleksnost problema s kojima se EU suočava u vezi sa migracijom i potrebom za balansiranjem između ekonomskih potreba i društvenih pritisaka.
Lagard je takođe komentarisala trenutne ekonomske izazove, uključujući inflaciju i rastuće troškove života, koji su dodatno otežali situaciju. U tom kontekstu, ona je naglasila važnost korišćenja migracije kao sredstva za jačanje radne snage i ekonomije, ali i potrebu za pažljivim upravljanjem tim procesima.
Na simpozijumu u Džekson Holu, Lagard je govorila o važnosti saradnje između zemalja članica EU kako bi se pronašla održiva rešenja za izazove sa kojima se suočavaju. Ona je pozvala na otvoren dijalog o migraciji i njenim uticajima na ekonomiju, ističući da je ključno razumeti kako migracija može doprineti rastu i razvoju u EU.
U svom govoru, Lagard je takođe pomenula da su radnici iz drugih zemalja često donosili nove veštine i inovacije, što je dodatno obogatilo tržište rada u evrozoni. Ovaj doprinos se ne može zanemariti, posebno kada se uzmu u obzir demografski izazovi sa kojima se mnoge evropske zemlje suočavaju, kao što su starenje populacije i smanjenje radne snage.
U vezi sa budućim trendovima, Lagard je upozorila da bi nepripremljenost na promene u migracionim tokovima mogla imati ozbiljne posledice po ekonomiju EU. Ona je naglasila da je važno da se donesu politike koje će omogućiti integraciju migranata i podržati njihove potrebe, ali i potrebe domaće radne snage.
Dok se situacija u vezi sa migracijom i ekonomijom nastavlja razvijati, Lagard je pozvala na fleksibilnost i prilagodljivost u ekonomskim politikama zemalja članica EU. Ona je istakla da je ključno ne samo privući strane radnike, već i stvoriti uslove za njihovu uspešnu integraciju u društvo.
Zaključujući svoj govor, Lagard je ponovila da je migrantima potrebna podrška kako bi se postigla puna integracija, što će na kraju doneti koristi ne samo njima, već i celokupnoj ekonomiji EU. Ona je pozvala vlade da preispitaju svoje politike u vezi sa migracijom i da razmotre kako mogu bolje iskoristiti potencijal koji migranti donose sa sobom.
Ova rasprava o migraciji i ekonomiji dolazi u trenutku kada se EU suočava sa nizom izazova, uključujući ekonomsku stabilnost, socijalnu koheziju i političke tenzije. Lagardovo izlaganje ukazuje na to da će tema migracije ostati u fokusu evropskih lidera dok nastavljaju da traže rešenja koja će osigurati budući rast i prosperitet unije.
