Avio-saobraćaj u Evropi suočava se sa ozbiljnim izazovima zbog sve učestalijih štrajkova koji uzrokuju kašnjenja, otkazivanja i nervozu među putnicima. Ove akcije radnika u avijaciji, koje se često javljaju kao reakcija na visoke troškove života i nezadovoljstvo uslovima rada, postale su česta pojava, a posledice su dalekosežne.
Prema analizama, štrajkovi kontrole leta (ATC) između 2018. i 2022. godine prouzrokovali su troškove od oko 800 miliona evra i doveli do 3,7 miliona minuta zastoja. U širem kontekstu, od 2010. godine, štrajkovi u avio-sektoru koštali su evropsku ekonomiju čak 12 milijardi evra, a uzrokovali su više od 35.000 otkazanih letova. Ove brojke govore o ozbiljnosti situacije i potrebi za hitnom reformom.
Francuska se suočila s najtežim posledicama štrajkova. Tokom 2023. i 2024. godine, aerodromi u zemlji zabeležili su višenedeljne štrajkove, što je dovelo do pada tačnosti saobraćaja sa 80% na 71%. Najteži dan bio je u aprilu 2024. godine, kada je u Parizu obustavljeno 75% letova, dok je u Marseju taj procenat bio nešto manji. U Nemačkoj su u februaru 2023. godine otkazani 2.300 letova na sedam glavnih aerodroma, a u martu su aerodromi u Berlinu, Diseldorfu, Kelnu i Hamburgu takođe obustavili rad. Italijanski avio-sektor suočava se sa sličnim problemima, s osam štrajkova u prva tri meseca 2025. godine, dok je generalni štrajk najavljen za 26. septembar.
Putnici su najviše pogođeni ovom situacijom, često ostajući zaglavljeni na aerodromima bez adekvatnih informacija i opcija. Osim što su izloženi stresu, oni snose i dodatne troškove za alternativni prevoz, smeštaj i ishranu. U zavisnosti od avio-kompanije, putnici često snose troškove sami, posebno kada koriste niskotarifne avio-kompanije.
U ovakvim kriznim situacijama, pravovremena i transparentna komunikacija je od suštinske važnosti. Avio-kompanije koje proaktivno obaveštavaju putnike o mogućim štrajkovima mogu značajno smanjiti nivo stresa i nezadovoljstva. Srpska nacionalna avio-kompanija Er Srbija, na primer, redovno obaveštava putnike o mogućim poremećajima putem društvenih mreža i svog veb sajta.
S obzirom na stotine hiljada otkazanih letova i milijarde evra gubitaka, potrebne su hitne reforme u upravljanju kontrolom leta i radnim sporovima u Evropi. Bez ovih promena, ovakvi poremećaji postajaće norma, a ne izuzetak.
Putnici mogu preduzeti određene korake kako bi se zaštitili od potencijalnih problema. Preporučuje se da biraju jutarnje letove, koji su manje izloženi kašnjenjima, i da rezervišu letove direktno kod avio-kompanija ostavljajući kontakt podatke, kao što su broj mobilnog telefona i email adresa. Takođe, korisno je proveravati status letova putem aplikacija kao što je Flightradar24, koja omogućava praćenje letova u realnom vremenu. Prilikom izbora putnog osiguranja, preporučuje se da se izabere polisa koja pokriva otkazivanje letova.
U svetlu trenutne situacije, jasno je da je avio-industrija u Evropi na raskrsnici, suočena sa potrebom za promenama koje će poboljšati uslove rada i smanjiti broj štrajkova. Bez brze akcije, putnici će i dalje biti kolateralna šteta u ovim sukobima između radnika i poslodavaca.
