ZAGREB – Stopa registrovane nezaposlenosti u Hrvatskoj u julu 2023. godine iznosila je 4,0 odsto, što predstavlja porast od 4,5 odsto u odnosu na jun. Ove podatke objavio je Državni zavod za statistiku (DSZ), koji redovno prati kretanja na tržištu rada.
U julu je ukupno bilo registrovano 1.770.943 zaposlenih lica, što je povećanje od 1,1 odsto u poređenju sa junom. U isto vreme, broj zaposlenih u odnosu na jul prošle godine porastao je za 0,3 odsto. Ove brojke ukazuju na stabilnost radnog tržišta, iako se beleži blagi porast nezaposlenosti.
Analizirajući strukturu zaposlenosti, primećuje se da je broj zaposlenih žena iznosio 823.637, što je takođe povećanje u odnosu na jun ove godine od 1,0 odsto i na jul prošle godine od 0,5 odsto. Ovi podaci ukazuju na postepeni rast broja zaposlenih žena, što može biti pozitivan signal za rodnu ravnopravnost na tržištu rada.
U pogledu sektora zapošljavanja, posebno se ističe sektor usluga, koji nastavlja da dominira hrvatskim tržištem rada. U skladu sa trendovima u regionu, očekuje se dalji razvoj sektora usluga, dok se druge industrije suočavaju s izazovima, uključujući inflaciju i globalnu ekonomsku nestabilnost.
Ekonomisti smatraju da je trenutna stopa nezaposlenosti u Hrvatskoj relativno niska u poređenju sa nekim evropskim zemljama. Ipak, postavlja se pitanje koliko će ovaj trend trajati s obzirom na globalne ekonomske okolnosti i moguće promene u potražnji za radnom snagom.
U analizi tržišta rada, stručnjaci ističu važnost obrazovanja i stručnog usavršavanja kao ključnih faktora za smanjenje nezaposlenosti. Povećanje broja obrazovnih programa i obuka može doprineti boljem povezivanju nezaposlenih sa potrebama tržišta, što bi moglo pomoći u daljem smanjenju stope nezaposlenosti.
U poslednje vreme, Hrvatska se suočava s izazovima u oblasti demografije, s obzirom na to da se mladi često iseljavaju u potrazi za boljim prilikama u inostranstvu. Ova migracija može imati dugoročne posledice na tržište rada i ekonomiju u celini. Stoga je važno da se donesu strategije koje će zadržati mlade ljude u zemlji i podsticati njihov doprinos lokalnoj ekonomiji.
Osim toga, vlada je najavila različite mere za podršku zapošljavanju, uključujući subvencije za poslodavce koji zapošljavaju dugotrajno nezaposlene i mlade ljude. Ove mere imaju za cilj da podstaknu zapošljavanje i smanje nezaposlenost, posebno u sektorima koji se suočavaju s nedostatkom radne snage.
U zaključku, trenutni podaci o nezaposlenosti i zaposlenosti u Hrvatskoj ukazuju na postepeni rast ekonomije i stabilnost radnog tržišta. Iako su rezultati pozitivni, stručnjaci upozoravaju na potrebu za daljim radom na obrazovanju i stručnom usavršavanju, kao i na važnost prilagođavanja tržišta rada novim ekonomskim realnostima. S obzirom na trenutne izazove, preostaje da se vidi kako će se situacija razvijati u narednim mesecima i godinama, te kakve mere će biti preduzete kako bi se osigurao dalji rast i stabilnost na tržištu rada.
