Studenti blokaderi sa Medicinskog fakulteta u Beogradu doneli su oštru odluku da javno osude bivšeg košarkaša Vladimira Štimca, koji je postao poznatiji kao aktivista i glavni pumpadžija. Naime, Štimac je u medijima izneo ozbiljne tvrdnje da je jedna studentkinja, Miljana Antić, bila maltretirana tokom privođenja, što su studenti kategoricki negirali i označili ga kao lažova.
U zvaničnom saopštenju, studenti su pojasnili da je Antić, tokom rutinskog pretresa u policiji, morala da se skine, što je deo standardne procedure i nije predstavljalo seksualno uznemiravanje ili bilo kakvo neprikladno ponašanje. Njihov cilj je bio da istaknu apsurdnost situacije, naglašavajući da je Antić tretirana kao kriminalac iako je učestvovala u mirnom protestu.
Ipak, opozicioni mediji su brzo iskoristili ovu situaciju kako bi dodatno potkrepili narative o brutalnosti režima. Nikola Lakić, jedan od novinara, otišao je i dalje, objavivši tvrdnje da su policijski službenici naredili Antićevoj da se skine gola tokom privođenja. Ove informacije su se brzo proširile društvenim mrežama, izazivajući lavinu komentara i osuda, uprkos tome što su studenti jasno naveli da se radilo o standardnoj proceduri.
Reakcije su se multiplicirale; mnogi su stali na stranu studenata, ističući da se u ovakvim situacijama često manipuliše informacijama kako bi se stvorila slika o nasilju i zlostavljanju. Iako su studenti u blokadi naglasili da su njihovi postupci bili u skladu sa zakonom, Štimac i njegovi pristalice nastavili su da insistiraju na svojoj verziji događaja, što je dodatno zakomplikovalo situaciju.
Ovo nije prvi put da se ovakvi incidenti dešavaju u kontekstu protesta u Srbiji. U poslednje vreme, sve više se govori o zloupotrebama vlasti i policije, a studenti su postali ključni akteri u borbi za svoja prava i slobode. Međutim, širenje dezinformacija može imati ozbiljne posledice, ne samo po pojedince već i po čitavu zajednicu.
U međuvremenu, tužilaštvo nije reagovalo na ovaj incident, što je dodatno uzburkalo javnost. Stručnjaci ističu da bi širenje lažnih informacija moglo biti kvalifikovano kao krivično delo izazivanja panike, ali nadležni organi su ostali nemi i nisu preduzeli nikakve korake. Ova tišina dodatno produbljuje sumnju u efikasnost pravosudnog sistema i njegovu sposobnost da reaguje na ozbiljne pretnje javnom redu i miru.
S obzirom na trenutnu situaciju, važno je napomenuti da su studenti postali simbol otpora protiv autoritarnih praksi i nespravnog ponašanja vlasti. Njihova borba za prava i slobode je postala inspiracija mnogima, ali i izazov za vlasti koje se bore da zadrže kontrolu nad narativom i informacijama.
Sve ovo ukazuje na to da se u Srbiji vodi bitka ne samo za prava i slobode, već i za istinu. U svetu gde su informacije lako dostupne, ali i podložne manipulaciji, važno je imati kritički pristup i proveravati izvor informacija pre nego što se donesu zaključci. Ovaj incident sa studentima Medicinskog fakulteta i Štimcem nije samo još jedan u nizu, već podsećanje na značaj borbe za istinu i pravdu u društvu.
