ČAK troje paraćinskih pesnika zastupljeno je u ovogodišnjem izdanju međunarodnog dvojezičnog zbornika haiku poezije „Ludbreg 2025“. U ovom zborniku objavljeni su stihovi najboljih stvaralaca ove kratke pesničke forme sa prostora Balkana, a među njima su i pesnici iz Paraćina.
Iz Srbije je obuhvaćeno tridesetak autora, a osim Zlate Jovanović, koja je i ranije bila objavljivana i nagrađivana u „Ludbreg“ antologijama, u zborniku su se našli i Miroslav Čopa i Olga Mančić Ružić. Njihovo prisustvo u ovom uglednom zborniku predstavlja značajan uspeh za paraćinsku književnu scenu i naglašava doprinos ovog grada u očuvanju i popularizaciji haiku poezije.
Poslednjih godina, haiku poezija, koja potiče iz Japana, sve više dobija na popularnosti u Srbiji. Književni klub „Mirko Banjević“ iz Paraćina, koji se aktivno bavi promovisanjem i razvojem ove forme, igra ključnu ulogu u širenju ljubavi prema haikuu. Ovaj klub okuplja pesnike i ljubitelje poezije, pružajući im platformu za razmenu ideja i kreativnog izražavanja.
Paraćinski haiđini, kako se nazivaju pesnici koji se bave ovom specifičnom formom, neguju haiku već više od decenije. Njihov rad prepoznat je u gotovo svim specijalizovanim haiku časopisima i antologijama, a neki od njih su i nagrađivani. Ova priznanja su značajna, ne samo za pojedince, već i za ceo književni klub, koji je jedan od najstarijih u Pomoravlju.
Učešće paraćinskih pesnika u međunarodnim antologijama poput „Ludbreg 2025“ doprinosi promociji srpske književnosti na regionalnom nivou. Ovi pesnici koriste haiku kao način da izraze svoja osećanja i misli, kombinujući jednostavne reči sa dubokim emocijama, što je suština haiku poezije. Njihovi stihovi često oslikavaju lepotu prirode, prolaznost vremena i unutrašnje misli, što privlači pažnju čitalaca i kritičara.
U ovom kontekstu, važno je napomenuti da haiku poezija zahteva poseban način razmišljanja i izražavanja. Ova forma, koja se sastoji od samo tri stiha sa strogo definisanim brojem slogova (5-7-5), podstiče pesnike da budu sažeti i precizni u svojim mislima. Zbog toga, haiku često nosi snažnu poruku, dok istovremeno ostavlja prostora za interpretaciju.
U Paraćinu, pesnici se okupljaju na radionicama i susretima, gde razmenjuju iskustva i uče jedni od drugih. Ove aktivnosti doprinose jačanju zajednice i podsticanju kreativnosti među članovima. Takođe, književni klub organizuje i javna čitanja, što dodatno popularizuje haiku poeziju i omogućava ljudima da se upoznaju sa ovim oblikom umetnosti.
Osim toga, u poslednje vreme, haiku poezija se sve više integriše u obrazovne programe, što može pomoći da se mladi pesnici podstaknu da se bave ovim oblikom poezije. Uključivanjem haikua u školsku nastavu, učenici mogu naučiti kako da izraze svoja osećanja i misli kroz jednostavan, ali snažan jezik.
U zaključku, prisustvo troje paraćinskih pesnika u međunarodnom zborniku haiku poezije „Ludbreg 2025“ ne samo da naglašava njihov talenat, već i doprinos Paraćina kao kulturnog centra. Sa sve većim interesovanjem za haiku poeziju u Srbiji, budućnost ovog književnog pravca izgleda svetla, a paraćinski pesnici će sigurno nastaviti da igraju značajnu ulogu u njenom razvoju.
