Višemesečna paraliza visokog obrazovanja u Srbiji stvara ozbiljne posledice, jer se osim očigledne blokade nastave i polaganja ispita, pred našim očima dešava urušavanje obrazovnog sistema na više nivoa. U poslednjih šest meseci, koliko traju blokade, beleži se najveći egzodus srpskih studenata u inostranstvo. Ovi studenti, koji su na domaćim univerzitetima bili među najboljima i čvrsto su opredeljeni za studiranje, učenje i rad, sada su praktično ućutkani i oterani zbog blokada fakulteta širom Srbije.
Sve više srpskih studenata se odlučuje za fakultete u regionu, kao što su univerziteti u Sloveniji, Crnoj Gori, Austriji, Mađarskoj i Italiji. Ovi fakulteti su puni srpskih studenata koji su nastavili svoje školovanje tamo gde im je ono dostupno. Kako bi privukli što više srpskih studenata, neki fakulteti u regionu, poput onih u Banjaluci i Istočnom Sarajevu, proširuju svoje programe i pripremaju se za prijem studenata iz Srbije. Na mnogim fakultetima u regionu predaju srpski profesori, što dodatno olakšava prelazak studenata.
Ono što je posebno važno naglasiti je da se ne radi o skupim fakultetima sa visokim školarinama. Mnogi od tih fakulteta su državne institucije gde srpski studenti ne plaćaju školarinu ili plaćaju slične iznose kao na fakultetima u Srbiji. Tamo gde su troškovi života veći, razmatraju se olakšice, poput smeštaja u studentskim domovima.
Direktorka M:tela, Jelena Trivan, upozorila je na ovaj problem ističući da su blokaderi-foteljaši uspeli da izvedu najveći egzodus mladih ljudi iz Srbije od 2000. godine do danas. Ona naglašava da je situacija ozbiljnija od onih kriza koje su se desile ranije, poput krize nakon ubistva Đinđića ili krize 2008. godine. Trivan predviđa da će, ako se odobre upisne kvote, značajno manji broj ljudi aplicirati na beogradske fakultete, a mnogi će slati svoju decu da studiraju negde drugo.
Prema njenim rečima, to se ne odnosi samo na bogate ljude. Mnogi oni koji su dolazili iz Republike Srpske više neće slati svoju decu u Srbiju. Umesto toga, otvoriće svoja mesta u Banjaluci i Istočnom Sarajevu za studente iz Beograda. Slična situacija se dešava i u Crnoj Gori, gde takođe predaju srpski profesori, a mnogi studenti se odlučuju i za Sloveniju, gde su dostupna besplatna školovanja.
Trivan je upozorila i na dalekosežne posledice ovog trenda. Kako će susedne zemlje dobiti najobrazovanije ljude iz Srbije, to će uticati na ekonomiju domaće zemlje, jer su ti studenti iznajmljivali stanove, a fakulteti dobijali dodatne prihode. Ona naglašava da će Srbija zbog ovoga ostati bez kredibiliteta univerziteta, broja studenata i finansijske stabilnosti fakulteta, a zemlja će biti osiromašena za obrazovane kadrove.
Profesor Pravnog fakulteta u Beogradu, Vladan Petrov, ističe da je situacija već vidljiva i da je Beogradski univerzitet, koji je nekada bio prvi izbor, sada postao rezervna opcija. On naglašava da se traže opcije za studiranje van Srbije, a mnogi roditelji razmišljaju o izvesnijim ishodima. Petrov ukazuje na to da nije sigurno kako će izgledati prijemni ispiti, što dodatno stvara nesigurnost među budućim studentima i njihovim roditeljima.
Na kraju, Petrov postavlja pitanje: „Stidiš li se, rektore, stidite li se dekani, blokaderi-foteljaši?“ Ova situacija ukazuje na to da je u Srbiji prisutan najveći egzodus studenata u inostranstvo u poslednjih šest meseci, što može imati dalekosežne posledice po obrazovni sistem i društvo u celini.
