Ranije ove godine, Evropska unija je ponovo potvrdila svoj stav o postepenom ukidanju prodaje novih automobila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem od 2035. godine. Ova odluka je deo šire strategije EU da se smanji emisija štetnih gasova i da se pređe na održivije oblike transporta, kao što su električni i hibridni automobili. Očekuje se da će ova politika imati značajan uticaj na automobilsku industriju, kao i na potrošače i ekonomske tokove unutar članica EU.
U okviru ovog plana, EU je postavila ambiciozne ciljeve, koji uključuju smanjenje emisija CO2 za najmanje 55% do 2030. godine u poređenju sa nivoima iz 1990. godine. U tom smislu, prodaja automobila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem će biti postepeno ukidana, a očekuje se da će do 2035. godine svi novi automobili na tržištu biti bez emisije štetnih gasova. Ova tranzicija je ključna za postizanje ciljeva Evropskog zelenog plana, koji se fokusira na održiv razvoj i smanjenje uticaja klimatskih promena.
Automobilska industrija se već priprema za ovu promenu. Mnogi proizvođači automobila, poput Volkswagen, Ford i Renault, već su najavili svoje planove za prelazak na električne modele. Ulaganja u tehnologije električnih vozila su u porastu, a mnoge kompanije razvijaju nove platforme koje će omogućiti bržu proizvodnju i bolje performanse električnih automobila. Takođe, očekuje se da će se povećati broj punjačkih stanica širom Evrope, što će olakšati korišćenje električnih vozila.
Pored proizvođača automobila, i vlade članica EU rade na podršci prelasku na električna vozila. Mnoge zemlje nude subvencije za kupovinu električnih automobila, kao i poreznih olakšica za kupce. Takođe, razvijaju se i infrastruktura za punjenje, sa ciljem da se olakša svakodnevna upotreba električnih vozila. Međutim, izazovi ostaju, uključujući potrebu za većim kapacitetima proizvodnje električne energije i unapređenjem mreže punjača.
Ipak, postepeno ukidanje automobila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem ne dolazi bez kontroverzi. Mnogi vozači i neki proizvođači automobila izražavaju zabrinutost zbog potencijalnih troškova i logističkih izazova. Kritičari ističu da bi ovakva politika mogla dovesti do povećanja cena automobila, što bi moglo onemogućiti pristup električnim vozilima za širu populaciju. Takođe, postoje i brige oko dostupnosti sirovina potrebnih za proizvodnju baterija, kao što su litijum i kobalt, koji su ključni za električne automobile.
U međuvremenu, Evropska unija radi na tome da obezbedi održivi lanac snabdevanja za električne automobile, što uključuje razvoj reciklažnih tehnologija za baterije i istraživanje alternativnih izvora sirovina. Takođe, EU planira da investira u istraživanje i razvoj kako bi se poboljšale performanse baterija i smanjila zavisnost od skupljih i manje dostupnih materijala.
U poslednje vreme, sve više zemalja van EU takođe razmatra slične mere. Na primer, Kalifornija je najavila planove za ukidanje prodaje novih automobila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem do 2035. godine, a slične inicijative su pokrenute i u drugim delovima sveta. Ovaj globalni trend ukazuje na rastuću svest o klimatskim promenama i potrebu za održivim rešenjima u transportu.
Kako se bliži 2035. godina, EU će se suočiti sa mnogim izazovima u implementaciji ove politike. Iako je cilj smanjenja emisija CO2 hvalevredan, potrebno je pronaći ravnotežu između ekoloških ciljeva i ekonomskih realnosti. U tom smislu, saradnja između vlada, industrije i potrošača biće ključna za uspeh ove tranzicije i postizanje održivog transportnog sistema u Evropi.
