Po kikindskim ulicama i sokacima večeras su, uoči Lazareve subote ili Vrbice, gorele vatre lazarice koje su deca preskakala. Ovaj stari narodni običaj se i dalje neguje u Kikindi, gradu na severu Banata, a obeležava se svake godine u petak, nedelju dana pre Velikog petka. Starije generacije prenose ovaj običaj na unuke, pa su se vatre svetlele u raznim delovima grada, a deca su se okupljala u ulicama Svetozara Miletić, Feješ Klare, Njegoševoj i mnogim drugim.
Lazarice su nekada paljene na raskrsnicama, simbolizujući krst, kako bi se okupilo što više dece. Danas se vatre često pale ispred kuća ili na sredini ulice, gde se komšije organizuju kako bi deci priredili ovaj običaj. U Ulici Svetozara Miletića, stanovnici su se prvi put organizovali kako bi okupili decu iz komšiluka uzrasta od pet do deset godina. Miloš Popeskov, jedan od domaćina, istakao je da je drago da su došli roditelji sa decom i da su deca uživala preskačući vatru. „Neki su se u početku malo plašili vatre, ali su se brzo osmelili i zaista su veseli. Počastili smo ih kokicama, kako je to običaj, i sokićima,“ rekao je Popeskov.
Osmogodišnja Darija Marčetić iz iste ulice rekla je da joj je ovo bio omiljeni događaj u nedelji. Vešto je preskakala vatru, zahvaljujući treninzima plesa, gimnastike i plivanja. „Uživala sam sa drugarima,“ izjavila je Darija. U Ulici Feješ Klare, domaćin Miloš Zarin naglasio je da se ovaj običaj neguje već četiri decenije. „Već četrdeset godina palimo vatre i ne damo da se običaj prekine. Bude nas i do 60, a najlepše je što je u ulici više male dece. Oni su radost,“ rekao je Zarin.
Jovana Abdijević, koja je dovela svoju trogodišnju devojčicu na Lazaricu, seća se kako je ona uživala kada je bila mala. „Rodom sam iz Iđoša i sećam se da su nekada stariji ljudi sedeli ispred kuća i držali klepetušu, verujući da tako teraju veštice i sve loše stvari,“ ispričala je Jovana. Osim paljenja vatre, starije deci se obavezno spremaju kokice, krofne, sokovi i drugo posluženje. Porodica Radojčin iz Njegoševe ulice više od dve decenije okuplja decu iz komšiluka, a deca su veselo preskakala vatru, dok su ih roditelji pomagali.
Paljenje vatri uoči Lazareve subote je stari običaj koji ima duboko simboličko značenje. Veruje se da se preskakanjem rasteruju veštice, „čiste“ grehovi i uklanjaju bolesti i sve loše stvari. Ovaj običaj se pominje i u crkvama, a objašnjava se i na sajtu Banatske eparhije. Svetlost tih vatri simbolizuje svetlost Lazarevog vaskrsenja i radosti koje je ono donelo, kao i svetlost Hristovog vaskrsenja koja se očekuje. Uoči Lazareve subote, paljenje vatre se dešava u petak, dan kada se priprema za Veliki petak.
U Kikindi su tradicionalni običaji duboko ukorenjeni u kulturi, a večerašnje okupljanje i preskakanje vatre predstavlja ne samo očuvanje tradicije, već i priliku za zajedničko druženje i uživanje. Deca su bila vesela, a roditelji zadovoljni što su im preneli deo svog nasleđa. Ovaj običaj ne samo da okuplja ljude, već i podseća na važnost zajedništva i očuvanja tradicija koje nas povezuju sa našim precima.
Kroz ovakve manifestacije, Kikinda pokazuje koliko su važni narodni običaji u očuvanju identiteta i tradicije, a svake godine okupljanje i preskakanje vatre donosi radost i sreću kako deci, tako i njihovim roditeljima.
