Migracija u Evropsku uniju je prošle godine dovela do toga da njena populacija dostigne rekordnih 450,4 miliona ljudi. Ovi podaci, koje je danas objavila Evropska unija, pokazuju da je migracija postala jedini pokretač rasta stanovništva, s obzirom na to da od 2012. godine broj umrlih prevazilazi broj novorođenih. Ovaj trend ukazuje na demografske izazove s kojima se Evropa suočava, uključujući starenje stanovništva i niske stope fertiliteta, koji opterećuju sisteme socijalne zaštite i dovode do manjka radne snage.
U 2024. godini, Evropska unija je dočekala 1,07 miliona novih stanovnika, a pozitivni neto migracioni saldo od 2,3 miliona ljudi uspeo je da nadoknadi prirodni pad od 1,3 miliona. Naime, prošle godine je zabeleženo 4,82 miliona umrlih, dok je broj novorođenih iznosio samo 3,56 miliona. Ove brojke ukazuju na alarmantnu situaciju u kojoj migracija postaje ključna za održavanje populacije u EU.
Nemačka, Francuska i Italija ostaju zemlje sa najvećim brojem stanovnika unutar evropskog bloka, čineći gotovo polovinu ukupnog stanovništva EU, odnosno 47%. Dok je 19 zemalja EU zabeležilo porast stanovništva, osam zemalja je prijavilo pad populacije. Ova disbalans između rasta i opadanja stanovništva predstavlja dodatni izazov za evropske vlade, koje se moraju suočiti sa posledicama ovih demografskih promena.
Malta je imala najveći rast stanovništva, sa stopom od 19,0 na 1.000 stanovnika, dok su Irska i Luksemburg takođe zabeležili značajan rast od 16,3 i 14,7 na 1.000 stanovnika. Ove zemlje su uspešne u privlačenju stranih radnika i imigranata, što doprinosi njihovoj ekonomskoj stabilnosti i razvoju.
S druge strane, zemlje kao što su Letonija, Mađarska, Poljska i Estonija suočavaju se sa značajnim padom stanovništva. Letonija je zabeležila najizraženiji pad od -9,9 na 1.000 stanovnika, dok su Mađarska, Poljska i Estonija beležile pad od -4,7, -3,4 i -3,4 na 1.000 stanovnika, redom. Ovi podaci ukazuju na potrebu za hitnim merama kako bi se obezbedila održivost i rast ovih populacija.
Demografski izazovi, koje predstavljaju starenje stanovništva i niska stopa fertiliteta, postavljaju ozbiljna pitanja o budućnosti radne snage i socijalnih sistema u Evropi. Mnoge evropske zemlje već se suočavaju sa nedostatkom radne snage, što može uticati na privredu i kvalitet života građana. U tom kontekstu, migracija može igrati ključnu ulogu u ublažavanju ovih problema, ali istovremeno postavlja i pitanja o integraciji i održivosti lokalnih zajednica.
Povećani pritisak na socijalne sisteme zbog rasta broja migranata može izazvati napetosti unutar društava, te je od suštinskog značaja da vlade razviju strategije koje će osigurati da migracija doprinosi razvoju i prosperitetu svih građana. Potrebno je uspostaviti ravnotežu između potreba domaće populacije i onih koji dolaze iz inostranstva, kako bi se obezbedila kohezija i stabilnost unutar društva.
U svetlu ovih podataka, jasno je da će migracija nastaviti da igra ključnu ulogu u oblikovanju budućnosti Evropske unije. Bez adekvatnog pristupa i strategija, izazovi koje donosi starenje stanovništva i niska stopa fertiliteta mogu postati sve ozbiljniji, preteći ekonomskom i socijalnom blagostanju. U tom smislu, evropske zemlje moraju prepoznati važnost migracije kao pozitivnog faktora koji može doprineti održivosti i privrednom razvoju, dok istovremeno osiguravaju prava i integraciju svih svojih građana.
