Cene stanova u Grčkoj, posebno u traženim regionima kao što su Halkidiki i Solun, beleže značajan rast od 2020. godine, sa povećanjem od najmanje 50%. Građani Srbije i pripadnici dijaspore postali su sve aktivniji na ovom tržištu, ne samo kao kupci za lične potrebe, već i kao investitori koji kupuju nekretnine radi preprodaje.
Nenad Marinković, suvlasnik agencije Hellas nekretnine, ističe da se tržište na severu Grčke neprekidno razvija i da godišnje cene rastu od 10 do 15%. Pored kupaca iz Srbije, sve više se uključuju i investitori iz Rusije i Ukrajine, što dodatno povećava konkurenciju. Na nekretninu se danas nadmeće i do deset potencijalnih kupaca, dok je ranije taj broj bio znatno manji.
Zbog velike potražnje i ograničene ponude, cene su znatno porasle. Na primer, stan koji je pre tri godine koštao oko 70.000 evra, danas se prodaje za 110.000 evra. Marinković napominje da postoje i povoljnije cene na Jonskoj obali, ali su ti regioni manje atraktivni za srpske kupce zbog veće udaljenosti.
U Solunu, prosečne cene kvadrata kreću se od 1.800 do 3.500 evra, u zavisnosti od lokacije i stanja nekretnine. Ovaj grad je popularan među srpskim kupcima jer omogućava lako izdavanje nekretnina tokom cele godine.
Tržište nekretnina beleži rast i u okolnim letovalištima kao što su Perea, Nea Epivates i Agia Triada, koja su dobro povezana javnim prevozom i čine pogodna mesta za celogodišnje iznajmljivanje.
Sa rastom cena, sve više investitora iz Srbije prepoznaje priliku za profit u kupovini i daljoj prodaji nekretnina. Dušan Hajduk-Veljković, direktor beogradskog predstavništva grčke agencije Grekodom, navodi da je nekada bilo više nekretnina u cenovnom rasponu od 50.000 do 100.000 evra, dok su danas takve ponude retke. Prosečna vrednost transakcija se sada kreće oko 150.000 evra.
Potražnja se deli na dve grupe: manji stanovi od oko 50 kvadrata, idealni za iznajmljivanje, i veće nekretnine od 70 kvadrata sa dvorištem, koje su većinom za lične potrebe.
Pored cene nekretnine, kupci moraju uzeti u obzir i dodatne troškove, koji se kreću od 8% do 10% vrednosti objekta i uključuju poreze, takse i provizije. Cene kvadrata trenutno se kreću od oko 2.500 evra za starogradnju do 3.000–3.500 evra za novogradnju.
Solun je privlačan za investicije jer se stanovi lako izdaju, bilo dugoročno ili po dnevnom principu. Cene su slične beogradskim, a ponekad i niže. Prosečan godišnji povrat investicije, nakon odbitka troškova, iznosi između 5% i 6%.
Marinković napominje da se, prema analizama, slična zarada može ostvariti i kroz celogodišnje iznajmljivanje stanova u Solunu i sezonsko iznajmljivanje apartmana na moru, što često dovodi kupce do dileme.
Zvanični podaci ukazuju na to da grčko tržište nekretnina nastavlja sa značajnim investicionim rastom, ali se istovremeno sve teže postaje dostupno lokalnom stanovništvu. Američko-grčka privredna komora upozorila je da rast cena i manjak ponude čine stanovanje sve nepristupačnijim, zbog čega je potrebno raditi na povećanju dostupnosti.
Iako su cene u poslednjim godinama znatno porasle, Grčka i dalje spada među zemlje sa relativno skromnim kumulativnim rastom cena u dužem vremenskom periodu, što je rezultat višegodišnje ekonomske krize. Snažan turizam, interesovanje stranih investitora i stabilna domaća potražnja i dalje oblikuju tržište, uz brojne izazove koji ostaju pred sektorom nekretnina.
