Evropska stanogradnja suočava se sa ozbiljnim izazovima, a broj izgrađenih stanova je na najnižem nivou u poslednjih nekoliko godina. Ovu situaciju potvrđuje mreža Eurokonstrakt (Euroconstruct), koja ukazuje na značajan pad u završetku stambenih jedinica širom Evrope. Prema njihovim procenama, u 2025. godini biće završeno samo 1,46 miliona stanova, što je smanjenje u odnosu na 1,55 miliona u 2024. godini. U 2026. godini očekuje se blagi porast na 1,51 milion stanova, ali i dalje ispod nivoa iz 2024. godine. Nemačka će, na primer, zabeležiti pad od 19% sa samo 205.000 završetih stanova u 2025. godini, dok će Francuska imati slične poteškoće sa smanjenjem od 14%.
S obzirom na situaciju u Srbiji, zvanična statistika još uvek nije objavila podatke o broju izgrađenih stanova za 2024. godinu, niti postoji bilo kakva prognoza za tekuću ili narednu godinu. Međutim, na osnovu broja izdatih građevinskih dozvola može se naslutiti budući trend. U prvih četiri meseca 2025. godine, ukupan broj izdatih građevinskih dozvola bio je manji za 6,7% u odnosu na isti period prethodne godine, dok je planirani broj stanova smanjen za 10,4%, a površina tih stanova za 11,4%.
Ove brojke ukazuju na to da se u 2026. godini očekuje smanjenje novogradnje, uz sličan trend koji se može javiti i tokom tekuće godine. Prema izdatim dozvolama iz 2024. godine, planira se izgradnja 38.042 stana, što je sličan broj kao i prethodne godine. Međutim, teško je predvideti koliko će se stanova stvarno izgraditi, jer je ovaj broj u prethodnim godinama varirao. Na primer, broj završenih stanova u odnosu na prethodnu godinu zabeležio je porast od 20% u 2023. godini, dok su 2022. i 2023. godine završeni stanovi bili manji nego što je bilo izdato dozvola.
Pored ovih statističkih podataka, važno je napomenuti da srpsko tržište nekretnina ima svoje specifične izazove. Iako su u Evropi glavni problemi porast kamata i smanjena kupovna moć, Srbija se suočava i sa strukturnim problemima. Povećani troškovi građevinskog materijala i radne snage usporavaju završavanje započetih projekta, dok se kreditni kupci sporo vraćaju na tržište zbog visokih kamata.
Stručnjaci ukazuju na to da se tržište stanogradnje u Srbiji „stabilizuje“, izbegavajući termin „kriza“. Na nedavnom panelu u Beogradu, istaknuto je da je tržište potrebno pročistiti i ukrupniti. U poslednjih pet godina, cene stanova su porasle između 30% i 50%, a investitori su često ulazili u projekte bez adekvatne kalkulacije. S obzirom na trenutne kamatne stope od 4,5% na stambene kredite, situacija se menja, a tržište investitora se ukrupnjava, što može značiti da će manji igrači biti isključeni iz ovog sektora.
U zaključku, evropska i srpska stanogradnja suočavaju se sa izazovima koji zahtevaju prilagođavanje i inovacije. Dok se u Evropi očekuje smanjenje broja izgrađenih stanova, Srbija se bori sa svojim specifičnim problemima, uključujući visoke troškove i nestabilnost na tržištu. S obzirom na stagnaciju u izgradnji, budućnost stanogradnje u Srbiji zavisi od sposobnosti tržišta da se prilagodi novim ekonomskim uslovima i izazovima.
