Vlada Crne Gore je nedavno napravila značajan iskorak unapređenjem zakona o igrama na sreću, što je predstavljalo ključnu promenu u odnosu na prethodni zakonski okvir. Analitičar Vesko Pejak iz pokreta Alternativa Crna Gora ističe da je novi zakon napustio koncesioni model i prešao na sistem licenci, što omogućava državi da preuzme kontrolu nad ovom industrijom. Prethodni model je favorizovao određene pojedince i interesne grupe, omogućavajući im da koriste ovu oblast za pranje novca. S novim zakonom, država može odbiti izdavanje ili oduzeti licencu ukoliko postoji sumnja u poreklo kapitala ili kršenje zakona.
Prema Pejaku, kladionice su se nekontrolisano širile, a novi zakon ima za cilj da prekine ovaj lanac. Izmena zakona o porezu na dohodak fizičkih lica, koja je stupila na snagu 1. januara, predviđa da kladionice i lutrije obračunavaju porez na dobitke od 50 evra do 1.500 evra u iznosu od deset odsto, dok se na veće dobitke primenjuje porez od 15 odsto. Ovaj zakon naišao je na otpor, ne samo zbog ekonomskih razloga, već i zbog dubokih mentalnih obrazaca u društvu. Na primer, peticija za ukidanje poreza na dobitke od klađenja prikupila je više od 20.000 potpisa u samo dva dana, dok je peticija za neradnu nedelju dobila znatno manje podrške.
Lutrija Crne Gore, koja je dugo bila pod sumnjom zbog netransparentnih poslova, takođe je predmet kritike. Pejak smatra da je ova oblast postala simbol sistemske slabosti države. S obzirom na to da nije bilo političke volje za rešavanje ovih problema, novo doneti zakon predstavlja nužan korak ka uređenju ove industrije.
Lider Slobodne Crne Gore, Vladislav Dajković, ističe da je Lutrija korišćena kao politički i finansijski bankomat, što je dovelo do urušavanja institucija i gubitka radnih mesta. Prema njegovim rečima, decenijsko upravljanje u kojem su partija i država bile jedno, ostavilo je teške posledice za građane Crne Gore.
Samo mesec dana nakon što je novi zakon stupio na snagu, Udruženje priređivača igara na sreću (UPIS) je saopštilo da je AD Lutrija Crne Gore, nakon 76 godina postojanja, bila prinuđena da obustavi delatnost priređivanja igara na sreću u Crnoj Gori. Ova situacija se može smatrati direktnom posledicom novog zakonskog okvira koji je postavio strože uslove za rad u ovoj oblasti.
Pored toga, lider Albanske alternative, Nik Đeljošaj, podseća na to da je pre dve godine uslovio ulazak u Vladu zabranu rada kladionica u Crnoj Gori, ali kladionice nisu zatvorene. On tvrdi da su preduzeća bila prinuđena da otpuste više od 500 zaposlenih zbog pravnog pritiska i progona od strane državnih organa, uključujući Upravu za igre na sreću, Ministarstvo finansija i samu Vladu.
U kontekstu ovih promena, važno je napomenuti da je Crna Gora suočena sa izazovima ne samo u vezi sa regulacijom igara na sreću, već i sa širim pitanjem političke odgovornosti i transparentnosti. Ove promene su deo šireg napora da se isprave greške iz prošlosti i obezbedi pravedniji sistem koji će štititi interese građana. Novi zakon i njegovo sprovođenje mogu poslužiti kao osnova za dalju reformu i unapređenje institucionalnog okvira u Crnoj Gori, čime će se smanjiti prostor za sumnjive poslove i omogućiti održiviji razvoj industrije igara na sreću.
U svetlu svih ovih dešavanja, ostaje da se vidi kako će se situacija razvijati i da li će novi zakonski okviri dovesti do stvarnih promena u praksi. Crna Gora se nalazi na prekretnici i suočava se sa izazovima koji zahtevaju odlučnost i hrabrost na putu ka boljem upravljanju resursima i poštovanju zakona.
