Srpska asocijacija uvoznika vozila i delova nedavno je pokrenula inicijativu za izradu nacionalne strategije prelaska na e-mobilnost, sa ciljem da se ovaj proces sagleda planski i sprovodi uz saradnju svih relevantnih institucija i učesnika na tržištu. Generalni sekretar asocijacije, Boris Ćorović, istakao je na konferenciji Asocijacije lizing kompanija Srbije da je elektrifikacija saobraćaja već postala realnost koja zahteva sistemski pristup, a ne parcijalna rešenja.
Ćorović je ukazao na kontradikciju između državnih podsticaja za kupovinu električnih vozila i masovnog uvoza starih polovnjaka. Srbija već šest godina dodeljuje subvencije za električna vozila, a prošle godine je prodato oko 1.000 automobila uz subvencije. U isto vreme, registrovano je oko 147.000 polovnih vozila, od kojih je značajan deo sa euro 3 i euro 4 standardom, što dodatno opterećuje životnu sredinu.
Pored šire strategije, postoje konkretni problemi u praksi vezani za električna vozila, kao što su administrativna pitanja, uključujući potrebu za upisivanjem broja motora u saobraćajnu dozvolu. Takođe, postoji predlog da Srbija uvede zelene registarske tablice, slično nekim zemljama Evropske unije. U gradovima kao što su Budimpešta i Sofija, električna vozila dobijaju posebne zelene tablice koje im omogućavaju razne pogodnosti, uključujući povlašćeno parkiranje i olakšice pri plaćanju putarina.
Ćorović je naglasio da mnoge države ne oslanjaju se samo na subvencije da bi podsticale upotrebu električnih vozila, već i na dodatne nefinansijske mere. Jedan od problema su laka komercijalna vozila na električni pogon, koja su zbog težine baterija masivnija od verzija na benzin ili dizel, iako su po dimenzijama identična. Prema važećim pravilima, za upravljanje lakim komercijalnim vozilom potrebna je B kategorija do 3,5 tona, dok je kod električnih verzija zbog dodatne težine baterija često potrebna C kategorija, što predstavlja ozbiljan problem za kompanije.
Ćorović je podsetio da je Evropska komisija državama članicama već uputila obavezujuće smernice prema kojima se električnim lakim komercijalnim vozilima može upravljati sa B dozvolom do 4,25 tona. Sličan predlog je dostavljen i za Srbiju, a rad na izmenama Zakona o bezbednosti saobraćaja je u toku.
Zelene registarske tablice u Evropi postale su jedan od najuočljivijih simbola ekološke tranzicije u saobraćaju. Ove oznake služe kao signal da je reč o vozilu sa manjim uticajem na životnu sredinu, što olakšava rad policiji i komunalnim službama. U većini evropskih zemalja ovakve oznake su namenjene potpuno električnim vozilima, automobilima na vodonik i određenim plug-in hibridima. Mađarska je jedna od prvih država koja je uvela zelene tablice, a njihovi vlasnici uživaju u povlasticama kao što su besplatan parking i poreske olakšice.
U Nemačkoj, električna vozila dobijaju oznaku slova E na kraju registarske tablice, što im omogućava povoljnije parkiranje i korišćenje žutih traka. Velika Britanija je krajem 2020. godine uvela zelenu vertikalnu traku na tablicama, olakšavajući lokalnim vlastima prepoznavanje vozila koja mogu da ulaze u zone niske emisije bez dodatnih taksi. U Austriji, standardne bele tablice imaju slova i brojeve ispisane zelenom bojom, a takva vozila mogu imati i saobraćajne olakšice.
Da bi Srbija mogla da uvede zelene tablice, neophodno je da ispuni određene uslove, pre svega kada je reč o razvoju infrastrukture, odnosno razvoju dovoljnih kapaciteta za punjenje električnih vozila. Ova inicijativa predstavlja značajan korak ka održivoj mobilnosti i smanjenju emisije štetnih gasova, čime bi se doprinosila zaštiti životne sredine i zdravlju građana.
