Kada je svemirski teleskop „Džejms Veb“ lansiran u decembru 2021. godine, astronomi su se nadali da će konačno moći da zavire u najranije doba našeg univerzuma i vide kako su nastajale prve galaksije. Međutim, Ivo Labe sa Univerziteta tehnologije Svinbern u Australiji i njegove kolege su otkrili nešto potpuno neočekivano – 13 jarkocrvenih mrlja. Proračuni su otkrili šokantne informacije: šest od ovih mrlja imalo je masu skoro jednaku Mlečnom putu, iako su nastale samo 600 do 700 miliona godina nakon Velikog praska.
Postojanje ovakvih masivnih galaksija u prvoj milijardi godina kosmosa kosi se sa svim važećim teorijama o nastanku i evoluciji galaksija. Zbog toga su naučnici brzo prozvali ove objekte „rušiocima univerzuma“. Iako su ovi kosmički džinovi bili preveliki za sve dotadašnje naučne predikcije, potraga za objašnjenjem se nastavila. „Mali crveni tački“ su se pokazali kao misterija koja se samo zapetljavala, jer su se uklapali ni u jedan teorijski model poznat modernoj astronomiji.
Danas, četiri godine kasnije, astronomi su otkrili oko hiljadu ovih neobičnih objekata, uključujući nekoliko desetina u našem komšiluku, u savremenom univerzumu. Kako se teorije o ovim tačkama množe, naučnici shvataju da im one otkrivaju nešto suštinski važno o evoluciji kosmosa i razvoju nebeskih tela.
Labe, Vang i njihove kolege su uočili ove neobične objekte na snimcima zabeleženim 21. juna 2022. godine, dok su još testirali instrumente novog teleskopa. Do februara 2023. godine, kada je tim objavio svoje rezultate u časopisu „Nature“, drugi astronomi su već pronalazili nove crvene mrlje. „Usledila je čitava lavina naučnih radova i brzo smo shvatili da su ove pojave zapravo veoma česte“, kaže astronom Dejl Kocevski.
Naučnici su primenili spektroskopiju kako bi otkrili prirodu ovih tačaka. Ova tehnika razlaže svetlost na talasne dužine, otkrivajući hemijski sastav materijala. Pošto svetlost putuje kroz širenje univerzuma, talasi svetlosti se pomeraju ka crvenom delu spektra, fenomen poznat kao crveni pomak. Astronomi koriste ove pomerene spektralne linije kako bi odredili udaljenost objekata i njihovo kretanje.
Međutim, svetlost sa malih crvenih tačaka dala je mutan signal umesto jasne spektralne linije, što ukazuje na jako brzo kretanje gasa. Ovaj fenomen sugeriše da gas rotira oko nečega izuzetno masivnog, što je tipično ponašanje za supermasivne crne rupe. Kada su astronomi primetili ovaj široki spektar vodonika, glavna teorija se promenila: više se nije govorilo o masivnim galaksijama, već o supermasivnim crnim rupama koje proždiru materiju u središtima mladih galaksija.
Naučnici su pretpostavili da jarkocrvena boja dolazi od velike količine prašine koja menja sjaj aktivne crne rupe. Međutim, novi podaci su ukazali na to da crne rupe koje usisavaju materiju obično imaju akrecione diskove koji emituju visokoenergetsko rendgensko zračenje. Ipak, kod ovih objekata rendgenski zraci su detektovani samo kod jednog od hiljadu, a njihov sjaj je bio stabilan.
Ovo je ukazalo na to da pred nama definitivno nisu bile obične crne rupe. Kada su istraživači analizirali širi spektar boja ovih crvenih tačaka, uočili su neobične oblike koji ukazuju na gustu gasnu atmosferu. Naučnici sada veruju da male crvene tačke imaju moćan izvor energije u svom središtu, što bi mogla biti aktivna crna rupa ili zvezda koja je čak 10.000 puta masivnija od našeg Sunca.
Ova nova teorija o „zvezdi crnoj rupi“ privlači sve više pažnje, dok astronomi nastavljaju da istražuju ove zagonetne objekte. S obzirom na to koliko su se teorije o galaksijama i crnim rupama razvijale u poslednje vreme, buduća istraživanja će sigurno doneti nova otkrića i dublje razumevanje evolucije univerzuma.
