Masovni nestanak struje paralisao je delove Španije i Portugalije u ponedeljak, 28. aprila, ostavljajući milione ljudi bez električne energije i veze. Incident se odigrao oko podneva, a metroi, aerodromi i bolnice su prešli na vanredni režim. Ovaj događaj već se ubraja među najozbiljnije prekide snabdevanja strujom koji su zabeleženi u regionu.
Međutim, ovaj incident nije izolovan slučaj. Slični masovni nestanci struje pogodili su i Balkan, Indiju, Filipine i druge delove sveta, što postavlja pitanje šta su države naučile iz tih iskustava. Nestanak struje u Španiji i Portugaliji naglašava sve veću neizvesnost snabdevanja električnom energijom globalno, a potpuni prekidi mogu imati ozbiljne posledice, uključujući ugrožavanje života pacijenata koji zavise od medicinskih aparata i ogromne ekonomske gubitke.
Između 2011. i 2021. godine, u Sjedinjenim Američkim Državama zabeleženo je 64% više većih nestanaka struje u poređenju s prvom decenijom ovog veka. Ovaj trend se može povezati s naglim rastom potrošnje energije, ekstremnim klimatskim promenama, kao i geopolitičkim tenzijama i ratovima koji uništavaju energetske objekte. Ovi faktori ukazuju na to da prekidi u snabdevanju strujom postaju sve češći i teže ih je predvideti.
Jedan od najznačajnijih prekida desio se na Balkanu tokom leta 2024. godine, kada su Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Albanija i delovi Hrvatske ostali bez električne energije. Ovaj događaj je bio jedini poznati slučaj u poslednjih petnaest godina koji je pogodio više zemalja istovremeno. Nestanak struje je zaustavio funkcionisanje čitavog regiona, uzrokovao saobraćajni kolaps i ostavio stotine hiljada ljudi bez mogućnosti rashlađivanja tokom vrućina.
Uzrok prekida bio je nagli skok potrošnje električne energije, što je dovelo do preopterećenja mreže. Iako je kvar brzo otklonjen, incident je podstakao regionalne vlasti na jaču saradnju i ubrzano ulaganje u obnovljive izvore energije, kako bi se smanjili rizici od sličnih događaja u budućnosti.
Pre nešto više od decenije, Indija je doživela jedan od najvećih nestanaka struje kada je skoro 700 miliona ljudi ostalo bez električne energije tokom dva dana. Ovaj incident je bio rezultat kombinacije hronične nestašice i naglog skoka potrošnje, uzrokovanog zakasnjelim monsunom. Ekonomski gubici su se procenili na milijarde dolara, a situacija je izazvala haos u velikim gradovima poput Delhija i Kalkute.
Filipini su u novembru 2013. godine pretrpeli razoran tajfun, koji je uništio elektroenergetsku mrežu i ostavio oko deset miliona ljudi bez struje. Proces obnove je bio spor, a na nekim ostrvima struja se vratila tek nakon godinu dana. Ova katastrofa je podstakla zemlju na modernizaciju infrastrukture i jačanje otpornosti na ekstremne vremenske uslove.
Kako bi se smanjili rizici od budućih nestanaka struje, važno je modernizovati elektroenergetsku mrežu i ulagati u obnovljive izvore energije. Takođe, svaka zemlja treba da ima plan vanrednih situacija i alternativne izvore energije. Uvođenje automatizacije i praćenje opterećenja može pomoći u predviđanju problema pre nego što do njih dođe.
Povećana sajber bezbednost je takođe ključna, s obzirom na sve veći broj napada na energetske sisteme. Regionalna saradnja je neophodna u povezanim mrežama, kao što je Balkan, gde međudržavna koordinacija može ubrzati oporavak i stabilizovati sisteme.
U zaključku, masovni nestanci struje su postali globalni problem, a države moraju preduzeti konkretne korake kako bi se pripremile za izazove 21. veka i smanjile rizik od budućih prekida u snabdevanju električnom energijom.
