U Crnoj Gori, napori za gašenje požara i dalje traju, dok policija intenzivno radi na identifikaciji i procesuiranju odgovornih. Kako je saopštila Uprava policije, identifikovan je 49-godišnji muškarac koji je priznao da je podmetnuo požar na Zabjelu u Podgorici. Pored njega, saslušana su i tri maloletnika, od kojih jedan, mlađi od 14 godina, snosi odgovornost za požar u Zeti. Ova situacija postavlja ozbiljna pitanja o ljudskom faktoru kao uzroku požara, što vlasti ističu kao ključni problem.
Očekuje se dolazak italijanskih kanadera koji će pomoći u gašenju požara, ali uzrok mnogih od njih ostaje ljudski faktor. Ovo naglašava ozbiljan problem piromanije i neodgovornog ponašanja među pojedincima. Psiholog Stela Burzanović ističe važnost prevencije i rada na mentalnom zdravlju kako bi se smanjili ovakvi incidenti. Piromanija, kao poremećaj impulsa, podrazumeva nekontrolisane nagone za paljenjem vatre radi emocionalnog olakšanja.
Burzanović ukazuje na to da bi trebalo pristupiti ovom problemu holistički, s naglaskom na prevenciju mentalnog zdravlja. Prema njenim rečima, istraživanja pokazuju da ljudski faktor uzrokuje dve trećine požara. Osobe sa piromanijom često imaju nagone za posmatranjem vatre i osećaj olakšanja koji dolazi iz tog čina, bez jasnih motiva. Burzanović smatra da su kazne neophodne, ali da je dugoročno rešenje u radu na mentalnom zdravlju pojedinaca.
Ona naglašava da je važno raditi i na farmakoterapiji i raznim psihološkim procesima kako bi se otkrili uzroci i simptomi ovog poremećaja. Kada su u pitanju maloletnici, njihovo ponašanje može biti rezultat nedostatka kontrole impulsa, frustracija ili antisocijalnih poremećaja. Burzanović ukazuje da, kada je reč o grupi, maloletnici mogu biti vođeni željom da ispadnu „mangupi“ ili da doprinesu razbuktavanju situacije.
Porodica ima ključnu ulogu u sprečavanju ovakvih ponašanja. Roditelji su, kako ona ističe, osnov za razvoj i rast dece. Nedostatak kvalitetnih odnosa i normi u porodici može dovesti do negativnih ponašanja u adolescenciji. Burzanović upozorava i na uticaj medija, koji često plasiraju negativne informacije, što može izazvati strah, anksioznost ili depresiju među mladima.
Treba smanjiti čitanje negativnih informacija i biti svestan šta se konzumira, naglašava Burzanović. Otvoren dijalog i podrška stručnjaka su ključni za dobro mentalno zdravlje, posebno kod mladih. U svetlu trenutne situacije u Crnoj Gori, jasno je da su potrebne hitne mere kako bi se sprečile slične tragedije u budućnosti.
Na kraju, iako su kazne za podmetanje požara važne, važno je raditi na sistemskom rešenju koje će uključivati obrazovanje i podršku porodicama, kao i unapređenje mentalnog zdravlja kod svih, posebno kod mladih koji su najosetljiviji. Samo zajedničkim naporima možemo smanjiti broj požara izazvanih ljudskim faktorom i obezbediti sigurniju budućnost za sve.
