Međunarodna ruta „Via Karpatija“, jedan od najznačajnijih savremenih saobraćajnih projekata u Evropi, uskoro će postati potpuno operativna. Ova ruta povezuje sever i jug kontinenta, počinjući od Grčke i Bugarske, pa sve do Poljske i Litvanije. Očekuje se da će „Via Karpatija“ značajno promeniti tokove teretnog saobraćaja i tranzita u regionu, uključujući i Srbiju.
Goran Aleksić, predsednik Udruženja „Srbijatransport“, objašnjava da koridor predviđa rutu od Baltičkog mora do Soluna, sa mogućim skretanjima ka rumunskim, bugarskim i turskim lukama. On smatra da će procene da će tranzit kroz Srbiju opasti za više od 40% zbog izgradnje ove rute biti pretjerane. Tokovi roba koji koriste „Via Karpatiju“ su usko vezani za istočni deo Evrope, dok za robu koja se prevozi ka Nemačkoj, Austriji, Švajcarskoj ili Italiji, postoje kraće rute kroz Srbiju.
Aleksić naglašava da su putevi u Srbiji dobro organizovani i efikasni, što omogućava brži prolaz bez značajnog zadržavanja na naplatnim rampama. U poređenju sa Rumunijom, gde su putarine jeftinije, ali su zadržavanja na naplatnim rampama duža, Srbija ima prednost u brzini tranzita. On upozorava da ne smemo ignorisati konkurenciju koju predstavlja „Via Karpatija“ i ističe potrebu za strategijama koje će smanjiti potencijalne gubitke.
Milorad Kilibarda, dekan Saobraćajnog fakulteta u Beogradu, smatra da će tokovi roba ka Zapadnoj Evropi ostati na trenutnim rutama, dok će roba koja ide ka Centralnoj i Istočnoj Evropi verovatno koristiti „Via Karpatiju“. On naglašava da su putarine ključni izvor prihoda, dok su indirektni prihodi povezani sa pratećim uslugama kao što su trgovine, restorani i logistika. Kilibarda takođe napominje da robni tokovi teško menjaju svoje ustaljene rute, ali kada se jednom promene, teško ih je ponovo uspostaviti.
Aleksić predviđa da će „Via Karpatija“ kratkoročno odvući oko 10% prevoznika koji su koristili srpsku tranzitnu rutu, dok bi dugoročno taj procenat mogao da dostigne 20%. To bi moglo rezultirati gubitkom između 13 i 26 miliona evra. Međutim, on ističe da Srbija ima prednost zbog intermodalnosti transporta, uključujući drumski, rečni i železnički saobraćaj, zbog čega bi razvoj intermodalnog transporta trebao biti prioritet.
Kilibarda dodaje da je železnički saobraćaj ključan za privlačenje korisnika, jer jedan voz može zameniti između 50 i 60 kamiona, što je takođe važno za zaštitu životne sredine. Aleksić smatra da Srbija ne koristi dovoljno svoj rečni saobraćaj, ističući potencijal Dunava i Save, koji je trenutno iskorišćen manje od 8%. U cilju poboljšanja konkurentnosti, preporučuje unapređenje transportnih terminala i izgradnju kvalitetnijih terminala na granicama.
Saradnja sa susednim zemljama, poput Hrvatske i Mađarske, takođe je od suštinskog značaja za zadržavanje korisnika na ustaljenim tranzitnim rutama kroz Srbiju. Tokom pandemije, Srbija i Hrvatska su pokazale da je moguće uspostaviti brze procedure i zelene koridore koji će olakšati tranzit. Aleksić naglašava potrebu za konkretnim potezima, kao što su proširenje graničnih prelaza i ulaganje u logistiku.
Kilibarda veruje da i „Koridor 10“ i „Via Karpatija“ imaju značajan transportni potencijal. Dok „Koridor 10“ predstavlja prirodan i kratak put koji povezuje Balkan i Egejsko more sa Zapadnom i Srednjom Evropom, „Via Karpatija“ može biti konkurentna, ali je važno da Srbija iskoristi sve svoje prednosti.
U narednim godinama, Srbija će raditi na strategiji razvoja intermodalnih logističkih centara, koji su ključna mesta za koncentraciju tokova roba. Kilibarda naglašava važnost sigurnih odmorišta i parkinzima za vozače, kao i skraćivanje vremena carinskih procedura, koje trenutno traje predugo. Saradnja sa susednim državama biće ključna za postizanje ovih ciljeva i povećanje konkurentnosti srpskog transportnog sektora.
