Kina je u sredu održala impozantnu vojnu paradu povodom Dana pobede, obeležavajući 80. godišnjicu japanske kapitulacije i završetka Drugog svetskog rata. Ova parada nije bila samo prilika za sećanje, već i za demonstraciju vojne moći i tehnološkog napretka Kine, kao i za isticanje njenog statusa kao globalne alternative američkom dominiranom poretku.
Tokom parade, Kina je prvi put predstavila hipersonični projektil YJ-15, koji je deo brodskih i avioni-lansiranih raketa dizajniranih za napad na velike brodove. Ovaj projektil je deo šireg arsenala kineskih oružanih snaga, koje se kontinuirano razvijaju i modernizuju.
Pored YJ-15, kineska vojska je takođe pokazala novo „Ekstra-veliko bespilotno podvodno vozilo“ (XLUUV) pod nazivom AJX002. Dužine nešto više od 18 metara, ovo vozilo je dizajnirano za neprimetno delovanje i dodatno jača kinesku flotu morskih dronova koja obuhvata više različitih sistema.
Na paradi su predstavljeni i novi modeli interkontinentalnih balističkih raketa, uključujući Dong Feng-61, Dong Feng-31BJ i Dong Feng-5C, kao i prvi kineski nuklearni projektil lansiran iz vazduha, JL-1. Prema izjavama kineskih medija, raketa DF-5C ima domet veći od 20.000 kilometara, što znači da može pogoditi ciljeve širom sveta, a može nositi i do dvanaest bojevih glava.
Parada je takođe označila premijeru prvog kineskog svemirskog odbrambenog sistema, rakete HQ-29, sposobne da unište strane satelite jednim udarom. Ovaj potez dodatno naglašava kinesku ambiciju da preuzme vodeću ulogu u globalnoj vojnoj tehnologiji.
Predsednik Kine, Si Đinping, govorio je pre parade, naglašavajući da čovečanstvo mora da bira između mira i rata. On je odao počast žrtvama koje su pale tokom rata i pozvao na prevenciju budućih sukoba. Tokom njegovog govora, istakao je važnost istorijske perspektive i nužnost učenja iz prošlosti kako bi se sprečili slični konflikti u budućnosti.
Na paradi su se pridružili ruski predsednik Vladimir Putin i severnokorejski lider Kim Džong-un, koji su došli da posmatraju događaj. Ova saradnja između zemalja često dovodi do pitanja o globalnim političkim savezništvima i sigurnosti.
Nakon parade, američki predsednik Donald Tramp oglasio se na društvenim mrežama, postavljajući pitanje da li će kineski lider izraziti zahvalnost Sjedinjenim Američkim Državama za pomoć Kinezima tokom rata. Tramp je podsetio na žrtve američkih vojnika koji su poginuli u borbi protiv japanske invazije. Iako Si nije spominjao SAD po imenu, naglasio je značaj stranih zemalja koje su pomogle Kini tokom rata.
Ova svečanost takođe je poslužila kao podsećanje na kinesku ulogu u Drugom svetskom ratu, često zanemarenu u globalnim narativima koji se više fokusiraju na evropska bojišta i američke vojne operacije na Pacifiku. Kineska borba protiv japanske invazije, koja je rezultirala gubicima miliona života, bila je ključna komponenta rata, ali njena pozadina često ostaje u senci.
Na domaćem planu, obeležavanje godišnjice predstavlja način da se pokaže koliko je Peking napredovao u poslednjim decenijama, kako u vojnim, tako i u ekonomskim aspektima. Ovaj događaj je simbol snage i otpornosti kineskog naroda, kao i ambicija koje Kina ima na globalnoj sceni.
