Sve češće se susrećemo sa fenomenom poznatim kao šrinkflacija, koji se odnosi na smanjenje količine proizvoda uz očuvanje iste cene ili čak povećanje cene, što potrošači često ne primete odmah. Ovaj trend postaje sve izraženiji, kako u Srbiji, tako i širom Evrope, posebno u bogatim zemljama poput Nemačke. Na primer, čokolada „Milka“ koja se reklamira kao „alpsko mleko“ sada teži 90 grama umesto ranijih 100 grama, dok je cena porasla sa 1,49 na 1,99 evra. Ovakve promene izazivaju negodovanje među potrošačima, koji se osećaju prevareno kada uoče da dobijaju manje proizvoda za istu ili veću cenu.
U Srbiji, šrinkflacija se takođe manifestuje u raznim kategorijama proizvoda. Potrošači su svesni da su pakovanja čokolade smanjena sa 100g na 85 ili 80g, a slične promene se dešavaju i kod keksa i napolitanki, gde se pakovanja smanjuju sa 250g na 200g. Čak i popularni brendovi kao što je Cedevita su smanjili težinu pakovanja sa 1000g na 900g. Ove promene ne pogađaju samo ljubitelje slatkiša, već i svakodnevne namirnice poput jogurta i pavlake, gde se čaše smanjuju sa 200 na 180 mililitara.
Fenomen šrinkflacije obuhvata i smrznuto voće i povrće, gde su pakovanja malina i graška smanjena sa 450g na 300g, odnosno sa 500g na 400g. Ove promene mogu delovati kao sitnice, ali su značajne kada se uzmu u obzir u ukupnom trošku potrošnje. Na primer, smanjenje količine testenine sa 500g na 400g predstavlja smanjenje od 20%, dok kod malina to može biti čak trećina manje.
Osim hrane, šrinkflacija se širi i na proizvode za domaćinstvo. Suvi kvasac je sada u pakovanju od 7g umesto ranijih 10g, dok su pakovanja kečapa smanjena sa 100g na 90g. Čak i pakovanja kikirikija su se smanjila sa 200g na 165g. Ovaj trend se može primetiti i kod hemijskih sredstava kao što su deterdženti, omekšivači i šamponi, koji su smanjeni sa 500ml na 440ml, dok se ambalaža nije promenila.
Prema rečima Dragana Dživdžanovića iz Sektora za ekonomska istraživanja i statistiku NBS, proizvođači se često odlučuju za šrinkflaciju jer je ovaj pristup manje nepopularan od direktnog podizanja cena, a nosi manje rizika u pogledu zadržavanja kupaca. Smanjivanje količine proizvoda na ovaj način može značiti povećanje prosečne cene koštanja, što je za potrošače jednako opterećujuće kao i direktno poskupljenje.
Potrošači često ne reaguju odmah na smanjenje količine proizvoda, ali kada se to stavi u kontekst njihove mesečne potrošnje, razlike postaju očigledne. U Srbiji, prosečna porodica troši polovinu svog budžeta na hranu, pa smanjenje količine proizvoda može značajno uticati na ukupne troškove.
Jedan od zanimljivih aspekata šrinkflacije je da kada se manja pakovanja ustale na rafovima, to ne garantuje da će se i cene stabilizovati. Često, trgovci koriste ovu situaciju kako bi dodatno povećali cene, što dodatno opterećuje potrošače.
Na kraju, važno je napomenuti da zakonskih prepreka za ovakve prakse nema, jer se sve dok je realna količina jasno označena na deklaraciji, ne krše zakoni. Ovo sve ukazuje na potrebu za većom svesti potrošača o ovim praksama, kako bi se mogli bolje zaštititi i doneti informisane odluke prilikom kupovine. Ovaj fenomen šrinkflacije, iako često neprimetan na prvi pogled, može imati značajan uticaj na svakodnevni život i budžet potrošača.
