Iako mnogi smatraju da je mokrenje u moru nepristojno i nehigijensko, naučnici ističu da za osećaj stida možda i nema osnova. Prema podacima Američkog hemijskog društva, ljudski urin se sastoji od 95% vode, dok preostalih 5% čine soli i druge supstance koje su prisutne u morskoj vodi. Biohemičar Stjuart Džouns naglašava da urin, kada se ispusti u more, brzo postaje bezopasan. „U pitanju je prirodna tečnost koja se razblažuje u ogromnoj količini vode za svega nekoliko sekundi“, objašnjava Džouns, dodajući da okeani trpe znatno ozbiljnije zagađivače od običnog urina.
Istraživanje pokazuje da je čak 62% ispitanika priznalo da su makar jednom mokrili u moru, što nije neuobičajeno s obzirom na to da mnoge morske životinje svakodnevno izbacuju ogromne količine tečnosti. Na primer, jedan kit može ispustiti do 970 litara urina dnevno. Iako mokrenje u moru može delovati kao prirodna stvar, naučnici savetuju oprez, posebno u malim, zatvorenim uvalama gde je razmena vode slaba, a razgradnja sporija. U takvim slučajevima, neprijatnost za ostale kupače može biti veća.
Zbog toga su neki gradovi odlučili da uvedu kazne za mokrenje u moru. U španskoj Marbelji, kazna za one koji budu uhvaćeni da mokre u moru iznosi čak 750 evra, a slične propise ima i San Pedro del Pinatar u regiji Mursija.
Dok je mokrenje u moru, prema naučnicima, uglavnom bezopasno, situacija u bazenima je drugačija. Naime, kada urin dođe u kontakt s hlorom, može stvoriti štetne hemijske spojeve, uključujući hlor-cijanid, koji se koristi kao bojni otrov i može ozbiljno oštetiti pluća i srce. Poznati „miris bazena“ zapravo ne dolazi od čistog hlora, već od reakcije hlora s amonijakom iz znoja, urina i nečistoća.
Kanadsko istraživanje pokazalo je da je u bazenu od 416.000 litara za samo tri nedelje detektovano više od 26 litara urina, dok je u većem bazenu zapremine 830.000 litara pronađeno čak 76 litara. Takođe, mokrenje u moru ne predstavlja ozbiljan rizik po zdravlje, ali pitanje kulture i poštovanja drugih ostaje otvoreno. U bazenima, međutim, ova navika može imati ozbiljne posledice, ne samo po higijenu, već i po zdravlje svih kupača.
Iako se nauka može saglasiti da mokrenje u moru nije opasno, letnja dilema o ovoj temi i dalje izaziva polemike na plažama. S obzirom na sve ove informacije, važno je razmotriti i kulturološke aspekte ove navike, kao i poštovanje prema drugima koji uživaju u vodi. U svakom slučaju, dok se neki možda osećaju nelagodno zbog ove prakse, naučni podaci govore da je more dovoljno veliko da podnese takve „narušavajuće“ aktivnosti.
Na kraju, bez obzira na stavove naučnika, letnji užici na plažama će se i dalje suočavati s pitanjima kulture, zdravlja i lične higijene, dok će neki možda i dalje odlučiti da je vreme za – toalet. U ovom kontekstu, postavlja se pitanje: koliko je važno zadržati određene norme i pravila u javnim prostorima, čak i kada se radi o prirodi i njenim zakonitostima?
