Hrvatska je nedavno poslala Crnoj Gori diplomatsku notu u kojoj traži rešavanje pitanja povratka imovine hrvatskoj zajednici u toj zemlji. Ova tema je od suštinskog značaja ne samo za hrvatsku zajednicu, već i za Crnu Goru, posebno u kontekstu njenog pristupanja Evropskoj uniji. Prema informacijama iz Zagreba, 51 porodici iz Tivta, konkretno iz katastarske opštine Mrčevac, oduzeta je imovina 1959. godine, a nikada nisu primili nikakvu naknadu za to.
Hrvatsko Ministarstvo spoljnih poslova i evropskih integracija ističe da su pokrenuli sudski spor i da su presudama Opšinskog suda u Kotoru iz 2013. godine, potvrđenim od strane Višeg suda u Podgorici 2014. godine, presudili u korist ovih porodica. Ipak, i pored ovih presuda, vlasnici nisu uspeli da uknjiže svoja prava na imovinu pred nadležnim telom Crne Gore.
Osim toga, zvanični Zagreb izražava zabrinutost zbog odnosa Crnogoraca prema hrvatskim porodicama iz Kotora i drugih mesta u Boki, gde je imovina oduzeta, posebno tokom devedesetih godina prošlog veka. Tvrde da su se na njihove posede katastarski upisale osobe bez ikakvih veza sa tim porodicama, a sudski procesi za povrat imovine nisu doneli nikakva rešenja.
Mirjana Tripković Pantar, predstavnica porodica koje se bore za povrat imovine, izjavila je da su njihovi posedi vredni više od 250 miliona evra. Kada se uzmu u obzir i drugi hrvatski vlasnici, ukupna vrednost bespravno oduzete imovine prelazi pola milijarde evra. Ovaj aspekt dodatno komplikuje situaciju, budući da je reč o značajnim finansijskim sredstvima koja se ne mogu lako zanemariti.
Ovo je već treća diplomatska nota koju Hrvatska šalje Crnoj Gori u poslednje vreme. Prva nota se odnosila na usvojenu rezoluciju o genocidu u Jasenovcu, dok je druga bila reakcija na odluku Ministarstva odbrane Crne Gore da izradi značke sa likom školskog broda „Jadran“, koji Hrvatska smatra svojom vojnom imovinom. Ove tenzije dodatno otežavaju odnose između dve zemlje, a pitanje restitucije imovine je posebno važno za Crnu Goru, jer je to ključno poglavlje u procesu pristupanja EU.
Pitanje restitucije imovine je od centralnog značaja za poglavlje 23 pristupnog procesa Crne Gore za EU, koje se tiče temeljnih prava. Evropska komisija je informisana o problemima i prati slučaj, a bez rešenja ovog pitanja, poglavlje neće biti zatvoreno. Krajem prošle godine, Komitet stalnih predstavnika država članica EU odobrio je zatvaranje tri od četiri poglavlja u pregovorima Crne Gore sa Briselom. Međutim, zatvaranje poglavlja 31, koje se odnosi na spoljnu, bezbednosnu i odbrambenu politiku, blokirala je Hrvatska zbog pitanja Jasenovca.
Hrvatsko ministarstvo je, prema njihovim navodima, spremno da crnogorskoj strani dostavi „detaljnu analizu prema kojoj Crna Gora Hrvatskoj duguje više od dve milijarde američkih dolara“. Ova suma dodatno naglašava ozbiljnost problema, s obzirom na to da se radi o značajnom iznosu koji bi mogao imati dalekosežne posledice na odnose između dve zemlje.
U svetlu ovih događaja, važno je napomenuti da se odnosi između Crne Gore i Hrvatske nalaze na testu, a rešavanje pitanja restitucije imovine može postati ključni faktor za buduće saradnje i napredak Crne Gore ka članstvu u Evropskoj uniji. Ova situacija zahteva pažljivo razmatranje i dijalog između dve strane kako bi se pronašlo rešenje koje će biti prihvatljivo za sve. Samo kroz otvorenu komunikaciju i saradnju mogu se prevazići istorijski problemi i izgraditi bolja budućnost za sve građane regiona.
