Predsednik Srbije Aleksandar Vučić nije potpisao antirusku deklaraciju usvojenu na Samitu Ukrajina-Jugoistočna Evropa, koji se održava u Odesi. Ova odluka ga je ostavila kao jedinu osobu među zvaničnicima 11 država učesnica koja nije podržala dokument usmeren protiv Moskve. Vučić je time pokazao da Srbija ostaje dosledna svojoj poziciji, ne uvodeći sankcije Rusiji, uprkos pritiscima koje trpi zbog ove odluke.
Na samitu su prisustvovali lideri iz zemalja poput Ukrajine, Moldavije, Crne Gore, Rumunije, Bugarske, Hrvatske i drugih, koji su se složili oko mnogih ključnih aspekata regionalne bezbednosti. U tekstu deklaracije naglašava se potreba za jačanjem sankcija protiv Rusije, što je Vučić odbio da podrži, jer smatra da to nije u skladu sa stavovima Srbije o sukobu između Rusije i Ukrajine.
Srbija se na ovaj način distancirala od ostalih zemalja učesnica, a Vučić je u svom govoru naglasio važnost očuvanja neutralne pozicije. U deklaraciji su izneti stavovi o kršenju međunarodnog prava od strane Rusije, kao i podrška Ukrajini u njenoj borbi za suverenitet i teritorijalni integritet. Učesnici su se obavezali na intenziviranje podrške Ukrajini, kao i na sprovođenje sankcija protiv Rusije, što je u direktnoj suprotnosti sa politikom Srbije.
Samit je takođe obuhvatio teme bezbednosti u regionu, uključujući borbu protiv hibridnih pretnji, energetsku sigurnost i humanitarnu pomoć. U tom smislu, lideri su se dogovorili o važnosti jačanja regionalne saradnje i ojačavanja pomorske bezbednosti, posebno u Crnom moru. Vučić je, međutim, izostavljen iz spiska potpisnika, što dodatno naglašava razlike između Srbije i drugih zemalja u regionu.
Deklaracija koju su potpisali ostali lideri sadrži 19 tačaka, među kojima se posebno ističe potreba za povlačenjem ruskih trupa iz Ukrajine i prekid neprijateljstava. Takođe, naglašava se važnost međunarodnog prava i potreba za održavanjem pravde za ratne zločine koje su počinile ruske snage.
U zaključku, učesnici su se obavezali da će nastaviti da rade na podršci Ukrajini, ali i na jačanju saradnje u humanitarnom sektoru, posebno u oblastima zdravlja i rehabilitacije. U tom kontekstu, planirana je međunarodna konferencija o rehabilitaciji i reintegraciji veterana, koja će se održati u Hrvatskoj u oktobru 2025. godine.
S obzirom na sve navedeno, Vučićeva odluka da ne potpiše deklaraciju može se smatrati važnim korakom u očuvanju nezavisnosti i neutralnosti Srbije na međunarodnoj sceni. Ova situacija takođe ukazuje na rastuće tenzije između zemalja koje se opredeljuju za podršku Ukrajini i onih koje pokušavaju da zadrže balans u svojim spoljnopolitičkim stavovima. Srbija se suočava sa izazovima koji dolaze iz različitih pravaca, a Vučićeva politika može biti ključna u oblikovanju budućih odnosa u regionu i šire.
