Predsednik Srbije Aleksandar Vučić nije potpisao antirusku deklaraciju na Samitu Ukrajina-Jugoistočna Evropa, koji se održao danas u Odesi. S obzirom na trenutnu situaciju u Ukrajini i rusku vojnu operaciju, Vučić je ostao dosledan svojoj poziciji da ne uvodi sankcije Rusiji. Ovo je njegova prva poseta Ukrajini otkako je počela ruska invazija.
Prema izvorima bliskim Vučiću, razlog za njegovu odluku da ne potpiše deklaraciju leži u njenim zahtevima za jačanjem postojećih sankcija prema Rusiji. Deklaracija, koja se sastoji od 19 tačaka, potpisana je od strane vodećih zvaničnika iz raznih zemalja regiona, uključujući ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog i premijere nekoliko drugih država.
U deklaraciji se osudjuje „brutalni ruski rat protiv Ukrajine“ i poziva na očuvanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta Ukrajine unutar njenih međunarodno priznatih granica. Potpisnici su takođe tražili od međunarodne zajednice da poveća podršku Ukrajini u odbrani njene nezavisnosti. Istovremeno, apeluje se na sve nacije da se uzdrže od pružanja bilo kakve pomoći Rusiji u njenim vojnim naporima.
Jedan od ključnih zahteva u deklaraciji jeste potpuno povlačenje ruskih snaga sa ukrajinske teritorije i prekid svih neprijateljstava. Takođe, naglašava se strateški značaj Crnog mora za evropsku i globalnu bezbednost, a buduće članstvo Ukrajine i Moldavije u Evropskoj uniji se smatra vitalnim za stabilnost regiona.
Potpisnici su takođe izrazili podršku Ukrajini na njenom putu ka članstvu u NATO, što se ocenjuje kao najbolja bezbednosna opcija za ovu zemlju. U deklaraciji se pominju i navodni ratni zločini koje su počinile ruske snage, uz zahtev za efikasnim i nezavisnim istragama.
Osim toga, obraćena je pažnja na važnost slobodne i sigurne isporuke ukrajinskih poljoprivrednih proizvoda na globalna tržišta, kao i na sistematske napade Rusije na ukrajinsku energetsku infrastrukturu. Potpisnici su pozvali međunarodnu zajednicu da pojača sankcije protiv Rusije, posebno u bankarskom i energetskom sektoru, kako bi se ograničili njeni resursi za nastavak agresije.
U zaključku, potpisnici su se obavezali na podršku tekućem i posleratnom oporavku Ukrajine, naglašavajući da zemlje jugoistočne Evrope treba da igraju ključnu ulogu u ovom procesu. Najavljena je i međunarodna konferencija o rehabilitaciji i reintegraciji veterana, koja će se održati u Hrvatskoj 2025. godine, a potvrđena je i važnost saradnje u sajber bezbednosti.
Deklaracija završava upozorenjem da je svako mešanje u unutrašnje procese suverenih država nedopustivo i predstavlja ozbiljnu pretnju demokratskim vrednostima. Učesnici samita su jednom jasno stavili do znanja da je slobodna i prosperitetna Evropa moguća samo uz slobodnu i prosperitetnu Ukrajinu.
Vučićeva odluka da ne potpiše dokument može imati dalekosežne posledice na odnose Srbije sa zemljama koje su podržale ovu deklaraciju, ali i na unutrašnju politiku, s obzirom na različite stavove unutar zemlje kada je reč o odnosima sa Rusijom i Zapadom. Ova situacija dodatno komplikuje već izazovnu političku klimu u regionu, gde se očekuju dalji razgovori i pregovori o budućnosti Ukrajine i evropskih integracija.
