Preporučuje se da se prihrana povrća vrši u jutarnjim časovima, kada su temperature niže, što omogućava biljkama da bolje usvoje hraniva. Zimsko povrće, poput spanaća, salate, mladog luka i rukole, ima sporiji metabolizam i zahteva manje, ali česte doze hraniva kako bi se osigurao njihov zdrav rast. Prekomerna upotreba đubriva može izazvati stres korena i nakupljanje soli u zemljištu, stoga je važno pratiti nivo pH, koji bi za zimsko povrće trebao biti između 6,0 i 7,0. U slučaju potrebe, pH se može korigovati dodavanjem dolomitnog kreča za povećanje ili sumpora za snižavanje vrednosti.
Kada je reč o specifičnim potrebama različitih vrsta povrća, spanać najbolje uspeva u umereno plodnom zemljištu bogatom organskom materijom. Preporučuje se prihrana kalcijum-nitratom svakih 10 do 14 dana, dok je važno izbegavati prekomernu upotrebu azota, koji može dovesti do nakupljanja nitrata u biljkama.
Salata je posebno osetljiva na nedostatak kalcijuma, što se može primetiti po truljenju vršnih listova. Kako bi se to izbeglo, preporučuje se folijarno prihranjivanje kalcijum-nitratom. Salati prija i kombinacija organskog komposta s mineralnim đubrivima koja postepeno otpušta hraniva, čime se obezbeđuje stabilan rast.
Mladom luku je potreban veći sadržaj kalijuma za razvoj čvrstih stabljika, a preporučuje se zalivanje svakih petnaestak dana rastvorom NPK đubriva s omjerom hraniva 10-20-20. Takođe, treba obratiti pažnju na vlažnost zemljišta, koje treba biti vlažno, ali ne i previše mokro.
Rukola, kao brzorastuće povrće, zahteva dobar balans azota i kalijuma. Folijarno prihranjivanje rastvorom morskih algi može dodatno podstaći njen rast i zdravlje.
Redovno praćenje stanja povrća je od suštinskog značaja. Promene u boji i stanju listova mogu biti indikatori nutritivnih nedostataka. Na primer, žuti listovi često ukazuju na manjak azota, dok crvenkasti tonovi mogu sugerisati nedostatak fosfora. U većim plastenicima, preporučuje se analiza zemljišta kako bi se tačno prilagodile doze hraniva i obezbedio zdrav rast biljaka.
Iako plastenik nije grejan, tokom toplijih dana potrebno je provetravati ga kako bi se smanjila vlaga i sprečio razvoj parazita i bolesti. Održavanje optimalne klime unutar plastenika ključno je za zdravlje biljaka, a pravilna prihrana i briga o biljkama omogućavaju dobijanje kvalitetnog i obilnog roda.
S obzirom na sve navedeno, važno je napomenuti da pravilna agronomska praksa, uključujući planiranje prihrane i praćenje zdravlja biljaka, može značajno uticati na prinos i kvalitet povrća. Uzimajući u obzir specifične zahteve svake vrste povrća, kao i uslove uzgoja, poljoprivrednici mogu optimizovati svoje resurse i osigurati uspešan uzgoj tokom zime.
U svetlu svih ovih informacija, poljoprivrednici treba da budu obazrivi prilikom korišćenja đubriva i da redovno prate stanje svojih biljaka kako bi obezbedili zdrav i kvalitetan prinos. Ova praksa ne samo da povećava efikasnost u proizvodnji, već i doprinosi očuvanju životne sredine i održivom razvoju u poljoprivredi.
