Evropska elektroenergetska mreža suočava se sa ozbiljnim izazovima, kako navodi izveštaj organizacija Beiond Fossil Fuels, E3G, Ember i Instituta za energetsku ekonomiju i finansijsku analizu. Prema ovom izveštaju, trenutna infrastruktura zastarela je i ne može da prati tranziciju prema obnovljivim izvorima energije. Ovaj problem postaje sve hitniji u svetlu nedavne odluke Evropske unije o planu za postepeno ukidanje ruskih fosilnih goriva do 2027. godine, što čini modernizaciju elektroenergetske mreže još važnijom za uspešno uvođenje zelene energije iz domaćih izvora.
Istraživanje je obuhvatilo 32 operatera prenosnog sistema električne energije (TSO) u 28 zemalja, otkrivajući da mnogi od njih koriste zastarele scenarije i pretpostavke zasnovane na starim vladinim ciljevima. Ovakvo planiranje i upravljanje usporava prelazak Evropske unije na obnovljive izvore energije, što predstavlja ozbiljan problem za postizanje klimatskih ciljeva. Džulijet Filips, energetska aktivistkinja, naglašava da vlade moraju hitno da reše te probleme kako bi operateri mreže mogli da povežu projekte za obnovljive izvore.
Prema izveštaju, više od 1.700 gigavata (GV) projekata obnovljive energije u 16 zemalja trenutno je zaglavljeno u redu za priključenje na električnu mrežu. Ovo je više od tri puta veći kapacitet potreban EU da postigne svoje energetske ciljeve za 2030. godinu. Najveći deo stagnacije dolazi iz Velike Britanije, koja ima 722 GV zaglavljene energije vetra i sunca, dok su Finska, Italija i Nemačka takođe među zemljama sa značajnim kašnjenjima.
U 2024. godini, procenjuje se da je 7,2 milijarde evra obnovljive energije izgubljeno u samo sedam zemalja zbog nemogućnosti priključenja na mrežu. Ovi podaci su ograničeni, jer mnogi operateri ne prate smanjenje proizvodnje obnovljivih izvora. U Nemačkoj je prošle godine smanjeno čak 3,3 milijarde evra energije vetra i sunca, dok bi u Španiji taj iznos mogao dostići 2,5 milijardi evra.
S obzirom na sve ovo, izveštaj upozorava da, ukoliko se planiranje i regulacija ne ažuriraju, Evropa može doći u situaciju „samoispunjavajućeg proročanstva“, gde će fosilni gas delovati kao neophodan izvor energije. Naime, samo pet operatera mreže planira potpunu dekarbonizovanu mrežu do 2035. godine, uprkos tome što 13 zemalja ima ciljeve za čistu energiju u istom vremenskom okviru.
Stručnjaci ističu da je neophodno da vlade pošalju jasne političke signale operaterima mreže o potrebi ispunjavanja klimatskih ciljeva, kako bi se omogućila otpornija ekonomija bez fosilnih goriva. Vilislava Ivanova, menadžerka istraživanja u E3G, naglašava da električna mreža Evrope ne napreduje dovoljno brzo i da se to mora promeniti kako bi se osiguralo da mreže postanu pokretači čiste i konkurentne energetske budućnosti.
U svetlu ovih izazova, ključno je da evropske vlade preuzmu odgovornost i obezbede potrebnu podršku za modernizaciju elektroenergetske mreže, kako bi se omogućilo povezivanje obnovljivih izvora energije i smanjila zavisnost od fosilnih goriva. Samo kroz političko vođstvo, nezavisnu upravu i jasne podsticaje može se osigurati da mreže postanu motor promene, a ne prepreka na putu ka održivoj energiji.
Ovi izazovi predstavljaju značajnu priliku za inovacije i transformaciju u energetskom sektoru, ali da bi se to postiglo, potrebna je hitna akcija i usklađivanje politika na svim nivoima. U suprotnom, Evropa se suočava s rizikom da ostane zapečaćena u zastarelim praksama, dok svet oko nje napreduje ka održivoj budućnosti.
