Praznici često donose više troškova nego što smo planirali, ostavljajući nas sa dugovima i dodatnim stresom. U januaru, mnogi se suočavaju s realnošću svojih finansija, koja može izgledati zastrašujuće. Kako bismo izbegli dugoročne probleme, važno je preduzeti konkretne korake za oporavak. Narodna banka Srbije naglašava da je zaduženje po tekućem računu jedan od najskupljih načina zaduživanja, stoga je ključno da se troškovi pažljivo preispitaju.
Prvi korak u „postprazničnom resetovanju“ je da napravite presek štete. U beleške zapišite sve obaveze koje morate platiti do sledeće plate, dugove i sve ostale troškove koji mogu sačekati. Ovaj pregled će vam pomoći da shvatite prioritete i razdvojite važne obaveze od onih manje hitnih.
Nakon toga, važno je zaustaviti dalja zaduživanja, posebno ako već imate dugove. Oslanjanje na dug može delovati lako, ali otplata može brzo postati skupa. Tokom naredne tri nedelje, izbegavajte kupovine na rate i korišćenje kreditnih kartica za neophodne troškove.
Kada je reč o krpljenju dugova, važno je izabrati najjeftinije rešenje. Uvek uporedite različite opcije pozajmica prema realnim troškovima, ne samo prema reklamama. Efektivna kamatna stopa (EKS) je ključna informacija koja uključuje sve prateće troškove, pa je korisno imati je na umu prilikom razmatranja refinansiranja ili novih zaduženja.
Ako imate više dugova, preporučuje se strategija otplate. Metoda „lavina“ podrazumeva prvo otplaćivanje dugova sa najvećim kamatama, dok metoda „snežna grudva“ predlaže otplatu najmanjih dugova kako biste stekli motivaciju. U svakom slučaju, važno je postepeno pristupati otplati, dodajući dodatne iznose kada je to moguće.
Minimalna rata na kreditnoj kartici nije plan, već samo odlaganje problema. Preporučuje se da dodatno uplaćujete fiksni iznos iznad minimalne rate i da čim legne plata, odmah uplatite dugove, kako bi se izbeglo „nestajanje“ novca.
Jedan od najvažnijih koraka je pravilno raspoređivanje budžeta. Kada primite platu, prvo platite obaveze, zatim troškove za hranu i dugove, a tek onda razmišljajte o dodatnim troškovima za život. Ova strategija smanjuje rizik od prekomernog trošenja.
Uvedite pravilo čekanja od 48 sati za sve što nije nužno. Dva dana čekanja mogu smanjiti impulsivnu kupovinu, a ako nakon tog perioda i dalje smatrate da je nešto neophodno, razmislite o kupovini.
U slučaju da ste već zapali u probleme sa dugovima, razmislite o refinansiranju, ali sa hladnom glavom. Proverite uslove i EKS, jer niže kamatne stope mogu značiti manje troškove na duže staze.
Na kraju, kako biste izbegli slične situacije u budućnosti, preporučuje se da od januara odvajate mali iznos mesečno za praznični fond. Na ovaj način, troškovi praznika neće doći iznenada, a planiranje unapred može značajno olakšati finansijski pritisak na kraju godine.
Uzimajući u obzir sve ove korake, možemo se bolje pripremiti za izazove koji dolaze nakon praznika i naučiti kako upravljati svojim finansijama na zdraviji način.
