Lideri Evropske unije odbili su ambiciozni plan o korišćenju imobilizovane imovine Rusije za odobravanje kredita Ukrajini u iznosu od 140 milijardi evra. U svetlu rastućih troškova rata i nalazeći se pod pritiskom zbog smanjenja podrške Sjedinjenih Američkih Država, EU se suočava s urgentnom potrebom da pronađe načine za podršku ukrajinskoj ekonomiji dok se sukob ne smiri.
Plan o korišćenju imovine, koju je Rusija ostavila zamrznutu zbog sankcija, naišao je na prepreke, posebno od strane Belgije, koja je domaćin većine te imovine. Tokom nedavnog samita EU, belgijski zvaničnici su izrazili zabrinutost zbog pravnih posledica i mogućih povratnih udaraca Rusije. Ipak, evropski lideri su svesni da ne žele da njihovi poreski obveznici snose teret štete koju je izazvala Rusija, što ostavlja malo prostora za alternativne opcije.
U prvim danima invazije Rusije na Ukrajinu, EU i njeni saveznici u G7 uveli su neviđene sankcije protiv Kremlja, uključujući imobilizaciju imovine Ruske centralne banke na Zapadu. Ove mere su imale za cilj da oslabe finansijske kapacitete Moskve za vođenje rata.
Na osnovu planiranog sporazuma, imovina u Euroclear-u, centralnom depozitu hartija od vrednosti u Briselu, bi se koristila za izdavanje zajma Ukrajini. Preliminarni plan predviđa da bi Euroclear prebacio sredstva Evropskoj komisiji, koja bi zatim izdala zajam Ukrajini. Ostatak potrebnih sredstava pokrili bi krediti G7, ali je procenjeno da će trenutni mehanizmi biti nedovoljni s obzirom na to da Rusija ne pokazuje spremnost za značajne mirovne pregovore.
Belgija je izrazila zabrinutost zbog potencijalnih pravnih problema i mogućih povratnih sankcija, što je dovelo do zahteva za „potpunom mutualizacijom“ rizika od strane svih država članica EU. Premijer Belgije Bart De Wever je naglasio potrebu za garancijama kako bi se osigurala sigurnost sredstava. „Ako uzmete novac iz moje zemlje, a dođe do problema, nisam spreman da platim 140 milijardi evra“, rekao je on.
Osim toga, Evropska centralna banka (ECB) takođe je izrazila zabrinutost zbog mogućih pravnih posledica koje bi proizašle iz takvog plana, jer bi mogao biti shvaćen kao nelegalna konfiskacija suverene imovine. Predsednica ECB-a Kristin Lagard sugerisala je da bi EU trebala uključiti i druge partnere iz G7, kao što su Velika Britanija, Kanada i Japan, koji imaju deo ruske imovine.
Dok se planovi za zajam za reparacije suočavaju s preprekama, lideri EU su zadužili Evropsku komisiju da istraži alternativne mogućnosti za rešavanje finansijskih i vojnih potreba Ukrajine. Jedna od opcija može uključivati izlazak država članica na tržište i samostalno prikupljanje sredstava, što je već učinjeno u prošlosti kada je uspostavljen Finansijski instrument za Ukrajinu.
U međuvremenu, diplomate iz EU izrazile su razumevanje prema zabrinutostima Belgije. I dok su pojedine države članice podržale ideju o zajedničkom deljenju rizika, Mađarska je već najavila da neće učestvovati u ovom planu.
Pitanja oko reparacija i zaštite imovine postavljaju izazove ne samo za EU, već i za međunarodni pravni okvir. Na kraju, lideri EU su se složili da je potrebno dalje raditi na razvoju plana koji bi obezbedio stabilnu i pouzdanu podršku Ukrajini, uzimajući u obzir sve pravne i političke aspekte. Očekuje se da će novi predlozi biti predstavljeni pre sledećeg samita u decembru, što može biti ključno vreme za donošenje konačnih odluka.
