Bivši naučnik NASA-e, Ivo Busko, ponovo je otvorio debatu o postojanju „neljudske inteligencije“ na nebu, oslanjajući se na dokaze o neobjašnjivim svetlosnim fenomenima zabeleženim od pedesetih godina prošlog veka. Njegova istraživanja usmerena su na misteriozne bljeskove svetlosti koji se pojavljuju u atmosferi, a čiji uzrok nije lako objašnjiv kroz postojeće prirodne fenomene.
Busko, koji je ranije radio u Naučnom institutu za svemirske teleskope, istražio je originalnu studiju astronomkinje Beatris Viljaruel i njenog tima VASCO, koja je objavljena u časopisu „Scientific Reports“. Viljaruel je identifikovala neobične svetlosne pojave na starim astrofotografijama, a njeni nalazi ukazuju na bljeskove koji se brzo pojavljuju i nestaju, a koji se ne mogu lako povezati sa poznatim prirodnim pojavama.
U svojoj analizi, Busko je primenio novu metodologiju, upoređujući parove fotografija snimljenih u razmaku od 30 minuta. Ova metoda mu je omogućila da identifikuje desetine sličnih bljeskova, čime je dodatno potvrdio Viljaruelove nalaze. Njegovi rezultati objavljeni su na platformi arXiv, gde je naveo da njegovi nalazi „nezavisno potvrđuju prisustvo takvih prolaznih pojava“.
Jedan od ključnih aspekata Buskovih istraživanja je činjenica da su mnogi od ovih bljeskova zabeleženi pre lansiranja Sputnjika 1 1957. godine, što ukazuje na to da ne mogu biti povezani sa ljudskim aktivnostima u svemiru. Ova informacija dodatno komplikuje pitanje o prirodi ovih fenomena.
Busko je analizirao oko 98.000 fotografskih ploča iz posmatranja obavljenih u Hamburgu tokom pedesetih godina, gde su takođe zabeleženi slični bljeskovi. Ovi „glints“ imaju karakteristike koje se poklapaju sa onima koje je opisao tim Viljaruelove. Ove svetlosne pojave se, prema naučnicima, pojavljuju na način koji je teško objasniti poznatim astronomskim ili atmosferskim fenomenima, što dodatno produbljuje misteriju.
Busko procenjuje da bi ovi podaci mogli predstavljati indiciju o postojanju oblika života izvan Zemlje, ali je svestan da je potrebna dalja istraživanja. Sledeći koraci tima uključuju digitalizaciju više arhivskih podataka kako bi se pronašli dodatni slični zapisi. U slučaju da se potvrde, naučnici ne isključuju mogućnost da ovi objekti predstavljaju jedne od prvih zabeleženih indikacija nepoznate aktivnosti iznad Zemljine atmosfere.
Pitanje ostaje: da li je reč o nepoznatoj prirodnoj pojavi ili nečemu što prevazilazi sve što do sada znamo? Odgovor se možda krije u decenijama starim arhivama koje tek sada počinju da „govore“. Ova istraživanja otvorila su vrata novim spekulacijama i debatama u naučnoj zajednici o mogućem postojanju života izvan naše planete.
Fenomeni koje proučava Busko mogu izazvati značajne promene u našem razumevanju svemira i potencijalno otkriti nove aspekte ljudske radoznalosti i istraživanja. U svetlu ovih otkrića, naučnici će nastaviti da istražuju svemir, pokušavajući da razjasne prirodu ovih misterioznih svetlosnih pojava. U tom procesu, možda ćemo dobiti odgovore na neka od najvažnijih pitanja o postojanju života izvan Zemlje.
