Ostavke koje su poslanici Demokratske partije socijalista (DPS) podneli u skupštinskim odborima otvorile su ozbiljna pitanja u vezi sa budućnošću ključnih zakona koji se tiču evropskih integracija Crne Gore. Ova situacija je dovela u pitanje da li će ti zakoni i dalje imati široku podršku u parlamentu, kao i mogućnost da se neka od identitetskih pitanja konačno reše.
Ove dileme su postale aktuelne nakon što je poslanik Pokreta Evropa sad, Miodrag Laković, napustio poslanički klub te stranke, a dodatno je pojačano izlaskom Demokratske narodne partije iz vladajuće koalicije. S obzirom na to, broj poslanika koji čine vladajuću većinu trenutno ne prelazi 49, dok je ranije iznosio 53.
Analitičar Boško Vukićević smatra da napuštanje PES-a od strane Lakovića može doprineti jačanju vladajuće koalicije. On ističe da je Laković više zastupao interese opozicije unutar vlasti nego što je vodio računa o programu svoje nekadašnje stranke. „Oslobađanje od takvih ‘remetilačkih faktora’ može značajno doprineti relaksaciji odnosa između koalicionih činilaca i parlamentarne većine“, naglašava Vukićević. Opuštenija atmosfera, prema njegovim rečima, mogla bi olakšati pronalaženje dogovora oko pitanja koja opterećuju crnogorsko društvo i stvoriti uslove za opštenarodno pomirenje.
Među pitanjima koja se moraju rešiti unutar vladajuće većine su institut dvojnog državljanstva, povratak srpskog jezika kao službenog, crnogorska trobojka kao narodne zastave i Njegoševa kapela na Lovćenu. Vukićević smatra da je od krucijalnog značaja za vladajuću većinu da pre redovnih parlamentarnih izbora naredne godine reši makar jedno od ovih pitanja, poput vraćanja trobojke. To bi, kako on naglašava, moglo garantovati ponovni uspeh demokratskih i pomiriteljskih snaga na tim izborima.
S druge strane, lider Pokreta za promene, Nebojša Medojević, ukazuje na to da će bojkot opozicije parlamenta biti „najveći poklon vlastima“. On ističe da, ukoliko opozicija nije spremna na vaninstitucionalnu borbu, proteste i lične žrtve, bojkot će samo olakšati vlastima. Medojević smatra da je Demokratski front (DF) bio dobar primer opozicionog odgovora na ono što naziva DPS-ovim „mafijaškim režimom“.
DPS je, s druge strane, najavio radikalizaciju svog nezadovoljstva, najavljujući da će fizički blokirati usvajanje zakona koji su u parlamentarnoj proceduri kraće od 15 dana. Ukoliko se ovo ostvari, moglo bi doći u pitanje usvajanje zakona koji se donose konsenzusom i koji su od suštinske važnosti za put Crne Gore ka Evropskoj uniji. Opozicija je posebno uzrujana saznanjem da će uskoro biti raspravljano o 22 zakona koji su na dnevnom redu.
S obzirom na sve ove faktore, situacija u crnogorskom parlamentu postaje sve napetija. Odluke koje se donose u narednim mesecima mogu značajno uticati na političku stabilnost i buduće odnose unutar vladajuće koalicije, ali i na šire društvene tokove. U tom kontekstu, pitanje identiteta, jezika i simbola postaje ključno za budućnost Crne Gore.
Na kraju, ostaje da se vidi kako će se ova kriza razvijati i koje će rešenja biti pronađena. Da li će se vladajuća koalicija uspešno konsolidovati i pronaći zajednički jezik oko važnih pitanja, ili će se situacija dodatno zakomplikovati, ostaje neizvesno. U svakom slučaju, politička scena Crne Gore i dalje je u dinamičnom i promenljivom stanju, što zahteva pažnju svih učesnika u procesu.
