Ukoliko greškom uplatite novac na tuđi račun, važno je razumeti da povrat sredstava nije automatski garantovan i zavisi od više faktora, uključujući volju primaoca i pravnu inicijativu uplatioca. Ekonomista Nemanja Antić i advokat Predrag Savić dele svoja iskustva i savete o tome kako postupiti u takvim situacijama.
Pre svega, Antić naglašava značaj razumevanja razlike između uplate na račun fizičkog lica i firme. U njegovom iskustvu, kada se greškom uplati novac firmi, povrat sredstava može se često rešiti jednostavnim telefonskim pozivom. S druge strane, kada je uplata izvršena fizičkom licu, situacija može biti komplikovanija, s obzirom da primalac može da odbije da vrati novac ili se ponaša neodgovorno.
Građanima se savetuje da budu izuzetno oprezni prilikom obavljanja transakcija. Antić preporučuje da uvek proverite kome, kada i gde šaljete novac, a takođe sugeriše da snimite šablone u svom telefonu ili imate povratne informacije putem SMS-a kako biste izbegli greške. Banke, kako ističe, ne mogu samoinicijativno da vrate novac jer ne znaju uzrok transakcije i nisu odgovorne za eventualne greške u uplati.
Kada se desi da primalac novca odbija da vrati sredstva, advokat Savić objašnjava pravne korake koje uplatilac može preduzeti. Prvo, preporučuje da se kontaktira banka kako bi se obavestilo lice koje je primilo novac da ga vrati mirnim putem. Ukoliko to ne urodi plodom, sledeći korak bi bio slanje opomene, a zatim i pokretanje tužbe zbog neosnovanog bogaćenja. Međutim, Savić napominje da je takav postupak neisplativ kada su u pitanju manje sume novca.
U slučaju da dođe do spora, može biti potrebno angažovati veštaka ekonomske struke, jer sud ne može doneti presudu bez takvog stručnog mišljenja. Svi ovi procesi mogu potrajati, a dodatni troškovi mogu učiniti situaciju još komplikovanijom.
Novinar Goran Gajić iz Minhena takođe upozorava na važnost brze reakcije. Transferi se obavljaju najčešće u roku od jednog radnog dana, i ukoliko greška bude primetila pre nego što novac bude legao na račun primaoca, banke mogu bez problema izvršiti povrat. Međutim, nakon što novac bude prebačen na drugi račun, banka više nema pristup tim sredstvima, što dodatno komplikuje situaciju.
U slučaju duplog transfera, povrat novca može biti jednostavniji, jer se takvi slučajevi lakše rešavaju uz komunikaciju sa bankom. U svakom slučaju, ključno je delovati brzo i efikasno kako bi se smanjila mogućnost gubitka sredstava.
Svi ovi saveti ukazuju na to koliko je važno biti pažljiv prilikom obavljanja finansijskih transakcija. Bez obzira na to koliko je suma u pitanju, greške se mogu dogoditi, a posledice mogu biti ozbiljne. Uvek je bolje prevenirati nego lečiti, pa se preporučuje da se svaki put obavi detaljna provera pre nego što se novac pošalje.
Na kraju, važno je napomenuti da je edukacija o finansijskim transakcijama i pravima koja imate kao potrošač ključna. Razumevanje kako funkcionišu banke, kao i pravni okvir koji se odnosi na neosnovano bogaćenje, može vam pomoći da se zaštitite od potencijalnih problema u budućnosti. Pravilno postupanje u ovim situacijama može značajno olakšati proces povrata sredstava i smanjiti stres koji takve greške mogu izazvati.
