Magareći sir iz Srbije, koji se proizvodi u rezervatu prirode Zasavica, prepoznat je kao najskuplji sir na svetu. Ovaj jedinstveni specijalitet privlači pažnju kako domaćih, tako i stranih kupaca, a najviše su prodali 12 kilograma jednom singapurskom tajkunu koji je organizovao zabavu vrednu pet miliona dolara. Slobodan Simić, upravnik rezervata Zasavica, otkriva detalje o ovom neobičnom proizvodu, njegovoj ceni i zdravstvenim benefitima.
Magareći sir iz Zasavice košta neverovatnih 1.000 evra po kilogramu, što ga čini skupljim od najfinijih sireva iz Francuske i Švajcarske. Simić objašnjava da je cena rezultat male dostupnosti magarećeg mleka, jer je potrebno mnogo mleka za proizvodnju malih količina sira. „Naši kupci su najčešće stranci, ambasadori i bogate ličnosti. Jedan predsednički kandidat iz Ukrajine jednom prilikom je kupio sve što smo imali na lageru“, ističe Simić.
Istorija magarećeg mleka seže unazad do starog Rima, kada se Kleopatra kupala u njemu zbog lepote. Međutim, organizovane farme magaraca nisu postojale sve do srednjeg veka. Simić je pre više od dve decenije, inspirisan pričom o magarcu na kojem je Isus ujahao u Jerusalim, odlučio da pokrene farmu. Nakon što je uspeo da se namnože magarci, odlučio je da proba da napravi sir od njihovog mleka.
Proizvodnja magarećeg sira nije jednostavna. Simić napominje da magareće mleko sadrži samo 0,5% mlečne masti, što ga čini izuzetno teškim za preradu u sir. „Angažovao sam razne stručnjake, ali nijednom nije pošlo za rukom. Na kraju je jedan naš tehnolog uspeo, uz pomoć malo kozjeg mleka i raznih aditiva“, objašnjava Simić, dodajući da je recept strogo čuvana tajna.
Lekovitost magarećeg mleka je još jedan faktor koji doprinosi njegovoj popularnosti. Simić ističe da je magareće mleko odlično za pluća, naročito u vreme pandemije koronavirusa. „Odlično je za malu decu i za obnovu organizma, jer je najbliže ljudskom mleku“, kaže on. Doktori i naučni radovi potvrđuju lekovitost ovog mleka, a kreme i sapuni pravljeni od magarećeg mleka smatraju se odličnima za negu kože.
S obzirom na sve izazove u proizvodnji, godišnje se proizvede samo desetak kilograma magarećeg sira. Potrebno je čak 25 litara magarećeg mleka da bi se proizvelo jedan kilogram sira. „To je mukotrpan posao, muzu se tri puta dnevno po malo“, naglašava Simić.
Kupci opisuju ukus magarećeg sira kao prijatan i pomalo slatkast, iako nije snažan poput drugih vrsta sira. „Servira se po gram, i to je ukus retkosti i skupoće“, zaključuje Simić.
Magareći sir iz Zasavice ne samo da je jedinstven po svojoj ceni i proizvodnji, već i po istoriji i tradiciji koja ga okružuje. Ovaj fenomen predstavlja simbol srpske tradicije i inovacije u svetu hrane, a Simićeva farma nastavlja da privlači pažnju i interesovanje kupaca širom sveta.
